Ponedeljak 18. maj u 20 časovaSrpsko književno društvo,
Francuska 7, Beograd
Godišnjice:
Rolan Bart – sto godina od rođenja
Govore:
Vesna Elez
Vladimir Gvozden
Uređuje i vodi Dejan Simonović
Video: http://youtu.be/LAVnTA-DIA8
Audio: http://youtu.be/U4Xl99utbBc
ROLAN BART (1915–1980)
Rolan Bart je rođen 12. novembra 1915. godine u Šerburu, u Francuskoj. Završio je studije klasične književnosti na Sorboni 1939. godine. Tuberkuloza je usporila njegove planove za dalje akademsko usavršavanje. Posle iskustva u francuskom Nacionalnom naučnom istraživačkom centru (CNRS), rukovodi seminarima u uglednoj École Pratique des Hautes Études (EPHE) u Parizu. Od 1977. godine predavao je na novooformljenoj Katedri za književnu semiologiju na najprestižnijoj francuskoj akademskoj ustanovi, Kolež de Frans.
Bartovi eseji i studije bili su uticajni i kontroverzni. Njegova prva knjiga, Nulti stepen pisma (1953), kao i Kritički ogledi (1964), svojom lucidnošću podsetiće na odjek ogleda O Rasinu (1963), koji je bio predmet polemike sa predstavnikom starije generacije književnih kritičara, Remonom Pikarom. Na njegov pamflet Bart britko odgovara retoričkom bravurom Kritika i istina (1966). Vodeća figura francuskog strukturalizma, Bart objavljuje studije Mitologije (1957), Sistem mode (1967), kao i svojevrsnu sintezu teorijskih principa, Elementi semiologije (1964). Bart je jedan od pionira naratologije – njegov esej „Uvod u strukturalnu analizu pripovednih tekstova“ (1966) smatra se njenim manifestom. Kasnije kritički sagledava ograničenja strukturalističkih modela i piše svoj verovatno najčitaniji i vrlo uticajan esej, „Smrt autora“, prelomne 1968. godine, gde ističe važnu ulogu čitaoca. Dve godine kasnije objavljuje Carstvo znakova, impresije o Japanu, i vrlo značajnu knjigu S/Z (1970) u kojoj nudi sasvim osobeno, ingeniozno i metodološki avangardno čitanje Balzakove novele Sarazin. Naredne godine izlazi još jedna knjiga u kojoj Bart spaja naizgled nespojivo, Sad, Furije, Lojola (1971). Dve godine kasnije objavljuje Zadovoljstvo u tekstu (1973), neobičnu raspravu koja se kosi sa principima tradicionalne interpretacije. U svom poznom periodu, Bart piše „antiautobiografiju“, Rolan Bart po Rolanu Bartu (1975), zatim Fragmente ljubavnog govora (1977) i dragocenu studiju o fotografiji, Svetla komora (1980). Umire 1980. godine od posledica saobraćajne nesreće, kada ga je na pešačkom prelazu udario kombi. Pored Mišela Fukoa i Žaka Deride, Rolan Bart je jedan od najuticajnijih teoretičara i mislilaca dvadesetog veka – njegovo intelektualno nasleđe snažno je uticalo na savremene kritičare, teoretičare i filozofe u celom svetu.
