Hajde da stvari nazovemo pravim imenom. Jedan lokalni politički funkcioner (Zoran Perišić, gradonačelnik Niša) se koristi jednom državnom institucijom (Javnim tužilaštvom) da bi se obračunao sa jednim značajnim srpskim književnikom (Zoranom Ćirićem ili Magičnim Ćirom). Postupak se vodi pred politički zavisnim sudstvom. To je suština priče.
Povod je SMS pretnja. Pisac je, navodno, jednim SMS-om ugrozio gradonačelnikovu bezbednost.
Budalaština, naravno. Zar iko pretnju, koju namerava da sprovede u delo, najavljuje svima, čak i policiji i medijima?
Sam tekst navodne pretnje je očigledna književna persiflaža, već i po izrazima koje koristi, i koji se mogu čitati samo u parodijskom ključu: živ raskomadan, iskorenjeno seme, držanje reči i sličnim opštim mestima, ritualnim formulama, retoričkom skalamerijom.
Tužilaštvo zahteva da Magični Ćira pljune 100.000 dinara kojih u Srbiji pisac nema. A nema ih, između ostalog, i zbog višedecenijskog štetočinskog delovanja raznoraznih aparatčika, na svim novima vlasti, od lokalnog do republičkog (i saveznog, ako računamo pokojnu SFRJ).
Povod je SMS pretnja. Pisac je, navodno, jednim SMS-om ugrozio gradonačelnikovu bezbednost.
Budalaština, naravno. Zar iko pretnju, koju namerava da sprovede u delo, najavljuje svima, čak i policiji i medijima?
Sam tekst navodne pretnje je očigledna književna persiflaža, već i po izrazima koje koristi, i koji se mogu čitati samo u parodijskom ključu: živ raskomadan, iskorenjeno seme, držanje reči i sličnim opštim mestima, ritualnim formulama, retoričkom skalamerijom.
Tužilaštvo zahteva da Magični Ćira pljune 100.000 dinara kojih u Srbiji pisac nema. A nema ih, između ostalog, i zbog višedecenijskog štetočinskog delovanja raznoraznih aparatčika, na svim novima vlasti, od lokalnog do republičkog (i saveznog, ako računamo pokojnu SFRJ).
