Sa željom da ukaže na težak položaj književnika u zemlji Srbiji, Srpsko književno društvo je na svojoj Jedanaestoj skupštini, održanoj 22. decembra 2012. godine, usvojilo sledeći
Apel
Usvajanjem državnog budžeta za 2013. godinu novoizabrana vlada Republike Srbije pokazala je da ne namerava da najzad prekine sa maltretiranjem institucija kulture. Odlučivši da za potrebe Ministarstva kulture i informisanja izdvoji još manje sredstava nego što je to učinjeno prošle godine (svega 0,62% budžeta), čelni ljudi naše zemlje su građanima Srbije poslali transparentnu poruku da im je kultura deveta rupa na svirali!
Lako je poverovati ali je teško prihvatiti činjenicu da je jedna od retkih konstanti svih demokratski izabranih vlada naše zemlje gotovo sistematska nebriga o našem kulturnom nasleđu i odsustvo bilo kakve inicijative da se konačno definiše, finansira i realizuje kulturna politika koja bi bila sastavni deo napora za evropske integracije našeg socijalno, moralno i materijalno iscrpljenog društva.
I dok se budžetska izdvajanja za kulturu smanjuju iz godine u godinu, pogubna praksa partijske kadrovske politike u institucijama kulture ne samo da nije prekinuta nego je nakon nedavne smene vlasti dovedena do apsurda. Bez obzira na rezultate u dosadašnjem radu, ignorišući pravnu proceduru i institucije javnog konkursa, novoformirane koalicija na svim nivoima vlasti su prilježno smenile gotovo sve dosadašnje direktore i upravnike biblioteka, pozorišta, kulutrnih centara i članove upravnih odbora renomiranih umetničkih festivala.
Sve dok partijska pripadnost i ideološka podobnost budu presudni kriterijum za postavljanje kandidata na ključna mesta u institucijama kulture, nećemo imati nijedan argument da se nadamo bilo kakvom poboljšanju statusa kulture i umetnika u našem društvu.
Srpsko književno društvo konstatuje naročito težak položaj pisca u našem društvu i sveukupnom kulturnom životu. Od socrealističkih pogubnih ideja o piscu kao inženjeru ljudskih duša stigli smo do jednako pogubne ideje o piscu kao pukom zabavljaču i proizvođaču knjiga čija se jedina vrednost određuje na tržištu.
Kao i u reformama obrazovanja, zdravstva, sudstva i ostalih ključnih oblasti za naše društvo i državu, promene u tretiranju statusa samostalnih umetnika nisu provedene valjano i do kraja, pa se slobodno može reći da je sticanjem statusa samostalnog umetnika pisac u Srbiji danas i zvanično proglašen za socijalni slučaj.
Ništa nije bolji ni položaj ostalih pisaca.
Izdavačke kuće gotovo da više i ne isplaćuju honorare za objavljene knjige, a i kada ih isplaćuju, ti honorari često kasne i ni izbliza nisu dovoljni da omoguće egzistenciju umetnika makar na kraće vreme. Smanjenjem republičkog budžeta i budžeta lokalnih samopurava drastično se smanjuju ili se čak i ukidaju honorari za nastupe pisaca na književnim programima.
Duboko svesni teške svetske ekonomske krize i još teže geopolitičke situacije u kojima se Srbija nalazi, pisci, članovi SKD-a pozivaju nadležne republičke i lokalne organe zadužene za kulturu, kao i sve druge zainteresovane institucije i pojedince za otvaranje suštinske rasprave o položaju pisaca i svih ostalih umetnika u društvu, rasprave koja bi rezultirala konkretnim rešenjima, kako u vidu promena Zakona o kulturi, tako i u donošenju drugih zakona kojima bi književna i druge umetničke delatnosti konačno bile statusno regulisane.
Time bi nadležni organi vlasti konačno pokazali da su duboko svesni značaja kuture u nastavku izgradnje Srbije kao moderne evropske države, a piscima i ostalim umetnicima bi konačno bilo omogućeno da bez bojazni za svoj fizički opstanak našu kulturu obogaćuju novim vrednim delima, obezbeđujući nam time mesto u porodici evropskih naroda, kojoj smo oduvek pripadali.
