Iz beležnice doktora Nenada Novakovića
Stekao sam svog bolesnika. Niko ne može da mi ga otme. Ne može ni da mi utekne. Ovaj je zbilja pao u postelju, samo od mene zavisi kada će iz nje ustati. Neće to biti tako brzo. Nigde mi se ne žuri. Hoću da ga temeljno ispitam, temeljno izlečim, ne tek da ga zakrpim. Hoću da iz njega isteram svaku boljku. Biće to potpuno, savršeno ozdravljenje kakvo još niko nikada nije postigao.
Pronašao sam svoj poziv i više mi niko ništa ne može. Ni Tutumračica, ni Pitić, ni Pizdić, ni Biserka, ni Braca, ni majka, ni Daresalam, ni njegove budže i budžaklije, ni Obradovićka, ni pedijatar. Niko. Čak ni smrt mi više ništa ne može.
Ne, nisam se slučajno obreo na ovom svetu. Nisam prozivod nesmotrenosti. Nisam se omakao. Tu sam s razlogom.
Niko ne može da me ukloni dok ne okončam ono zbog čega mi je podaren život. A to neće biti skoro.
Izlečiću te ja, prikane moj. Izbaviću te. Da me izbaviš.
Kraj romana
Preuzmite roman Zaklon u pdf formatu
