Zaklon - četrdeset treće poglavlje

43.

Nenad Novaković je susretao ljude sa liste, ljudi sa liste, prilepio mu se taj izraz, nikako da ga se oslobodi, ali ih nije obrađivao, kao što mu je naloženo. Prvo, zato što nije hteo da ulazi u hajku na Gavrana. Nije hajkačka priroda, mada u progonu ima nečeg primamljivog. Za progonitelje, ne za progonjene, naravno.
Drugo, zato što, i da je hteo, nije znao kako se to radi. Niti je imao volje da se uči progoniteljskoj veštini.
Treće, zato što je Obradovićka bila zauzeta. Ili je treće bilo prvo?
Izbegavao je Obradovićku. Plašio se da ga ne dovede u nepriliku, ako ga priupita dokle je stigao sa svojim zadatkom. Koliko ih je obrlatio, koliko preobratio.
Do pre samo par dana bi strasno žudeo da se sa njom susretne, ali mu je, između strasti i slobode, sloboda bila draža. Ne dolazi u obzir da njime upravljaju pomoću požude. Neka se obračunava ko god hoće sa kim god hoće, ali bez njega. A kako onaj ominđušeni plavušan već obrađuje Obradovićku, tu mesta za ionako Nenada nema. Nekako mu je i gadno, kao da ju je uprljao svojim dodirom i svojim balama. Seća se momka iz gimnazije, taj bi sve napolitanke iz kutije stavio u usta, pa ih vraćao nazad, tako ih je obeležavao kao svoje, tako se osiguravao da mu ih neko ne pojede.
Pročitajte