Zaklon – četrdeset deveto poglavlje

49.

Iz beležnice doktora Nenada Novakovića

Smrt se kezila.
Kako da joj uteknem? Kako da se pobrinem za sebe? Kako da se poduhvatim sa nemilosrdnim neprijateljem? Kako da mu doakam? Možda nije nemoguće. Nema nepobedivih.
Kada bih, recimo, postao jedan od čarobnjaka u belom, izbavio bih se. Obreo bih se na drugoj strani. Prezreno biće bi se preobrazilo u... Ponosnog izbavitelja. Suzbijao bih bolest, izgarajući, ne štedeći sebe, rame uz rame sa ostalim čarobnjacima, tako sam mislio.
Ne bih dozvolio smrti da se približi. U stvaralačkom zanosu bih otišao i dalje, pronašao bih napitak večnog života. Prava stvar.
Eh, rame uz rame. Kao da se ikada ide rame uz rame. Čak i u vojsci se samo tako spolja, neupućenom posmatraču čini. Vojnike u stroju ne povezuje unutrašnje jedinstvo, već spoljnja komanda. Ostanu li bez zapta koji ih zbija, rasuće se kud koji. Ukoliko se ne pobiju.
Pročitajte