Zaklon - trideset šesto poglavlje

36.

Iz beležnice doktora Nenada Novakovića

Bio sam neotporno, bolešljivo dete. Poboljevao sam često, bolovao dugo. Teško da sam ikada bio zdrav. Bolesti su se smenjivale. Tek što bih se jedne otresao, evo već druge da je zameni. Činilo mi se da je to, zapravo, jedna jedinstvena bolest, samo menja obličje u kome napada. Kao čudovišta iz filmova. I danas o bolesti mislim u jednini, kao o sili koja deluje preobražavajući se.
Povlačio sam se od pregleda do pregleda, od ordinacije do ordinacije, od laboratorije do laboratorije. Opipavali su me, zagledali, kuckali, osluškivali. Posmatrali su i razmatrali moju krv, izmet, mokraću. Snimali moju unutrašnjost. Izvrnuli su me celog. Više nije postojao nijedan kutak mog tela koji je pripadao samo meni.
Pročitajte