Zaklon - trideset sedmo poglavlje

37.

Prle se šepurio u novim patikama. Ni u kući ih nije skidao sa nogu, sav ponosan. Nije bilo način da ga natera da ih svuče. Samo što nije spavao u njima. Sad je brendiran, pomislila je gorko, ko će sa njim. Brend, odvratne li reči. Došlo bi joj da ujeda kad je čuje. A nije mogla da je mimoiđe, ponavljali su je svuda oko nje, kao najveću pohvalu, kao da je biti brendiran vrhunac ljudskih postignuća, ostvarenje svih snova, sve što bi uopšte moglo da se poželi. Kao da izuzev brenda i izvan brenda ničega nema. Osim pustoši.
Vlatki je brend ličio na žig, koji se udara stoci, da se obeleži kome pripada. Ostati neobeležen, istina, još uvek nije bilo zabranjeno ali je bilo nepoželjno. Žigosanje je sve teže bilo izbeći. Tako je, recimo, muku mučila da nađe majice ili dukseve bez znaka neke firme na njima ili bez nekog od onih blesavih natpisa. Morala bi da prevrne pola grada, da bi zatim vodila žestoku bitku sa sinovima da to obuku. Ljudi su se sve više pretvarali u hodajući reklame ili pokretne table sa priglupim porukama.
Pročitajte