Zaklon - četrdeseto poglavlje

40.

Iz beležnice doktora Nenada Novakovića.

Braca je u Beču! Braca je u Beču! Braca je u Beču!
Majka je ushićena.
I šta sad? Hoćemo li pratiti svaki korak uvažene ličnosti? Braca je na poslovnim pregovorima. Braca je u radnji. Braca je u klonji. Braca je na bečkoj kurvi.
Za dva dana, evo ga i kod nas. Odbor za doček.

Navikao sam da mi oduzimaju. Navikao sam da nikada ništa nije za stalno, ništa bezuslovno moje. Meni ništa ne sleduje, ništa ne pripada. Ništa mi se ne mora dati, sve mi se i u svakom trenutku može oteti.
Stid me je kada me ostave bez nečeg. To je zato što nisam vredan posedovanja. Nisam ga zasluživao. Naučio sam da se odričem, iz ponosa. Kad mi ne daju, i ne treba mi. Neka samo izvole, neka mi sve uzmu. Šta više, preduhitriću ih. Sam se odričem, sam dajem. Neću ja nikog da molim. Neću im dati priliku da me ponize. Uskratiću im to zadovoljstvo. Eto, i ja nešto njima da uskratim. Da im, koliko toliko, vratim žao za sramotu.

Pročitajte