Zaklon - četrdeset prvo poglavlje

41.

Prvo je htela da pređe preko toga, kao preko još jedne pretnje. Ali ovo ipak nije bila pretnja. Ovo je bila dojava da je u zgradi vodovoda postavljena bomba. Verovatno je bila posredi neslana šala. Neko ne zna šta bi sa sobom, pa se zabavlja na uvrnut način. Ili neko hoće da ih uznemiri. Iz osvete. Ostao je poduže bez vode, uznemirili su oni nejga, on će njih, milo za drago, oko za oko, zub za zub. Ili je nekog opičio vetar pa mu svašta proleće kroz glavu.
Sve je to bilo verovatno. Ali samo verovatno. A ovde se razlika između verovatnog i sigurnog merila ljudskim životima. Šta ako je stvarno postavljena bomba? Nije verovala, osećaj joj je govorio da tu nema ničega, ali šta s tim? Ona nema pravo da o tome odlučuje. Niti bi mogla da na sebe preuzme tu odgovornost. Šta ako neko strada zato što je dojavu uzela olako? To sebi nikada ne bi oprostila. Nije strahovala da bi sama mogla da se nađe među nastradalima, bojala se uvek više za druge nego za sebe, kao da su bili izloženiji opasnostima, bar onim određenim, opipljivim. Kao da su nekako krhkiji, ranjiviji, povredljiviji.
Pročitajte