Uočavanja i suočavanja

Napisao: Dejan Simonović

Događaji za odsutne
Priređujemo događaje za odsutne, za internet surfere, gledaoce televizija, čitaoce novina, slušaoce radija. Više se ne okupljamo da bismo nešto učinili na licu mesta, sa prisutnima i za prisutne, već da bi se ono što činimo pojavilo na internetu, na televiziji, u novinama, na radiju. Događaj je tek povod, odraz je njegovo ispunjenje i njegovo ozbiljenje. Događaj bez odraza nije više ništa.
Ovo je izmenilo suštinu društvenog aktivizma, koji i sam postaje sve više fantomski.

Greh nedostupnosti
Osećamo se krivim kada isključimo mobilni telefon. Biti nedostupna je greh. Taj greh se ne oprašta. Eto dokle smo dospeli.
Pomalo nas je i strah. Šta ako nešto propustimo? Šta ako izostanemo? Šta ako nas zaobiđu? Šta ako nas izbace iz igre?
Obavezni smo da budemo neprekidno na vezi. Uvek uključeni. Uvek priključeni. Uvek dostupni. Uvek raspoloživi.
U protivnom? Eh, u protivnom...

Tržišno beznačajan
Nevolja pisca u diktaturi je što ga uzimaju ozbiljno. Proganjaju ga jer ga se boje. Plaše se njegove moći da osmisli, snage da obesmisli. Pisac je neprijatelj od koga se strepi.
Tržište se prema piscu odnosi nehajno, kao prema svakom drugom ko nudi svoju robu. Tržište sve meri prometom i zaradom, drugu meru ne poznaje.
Piščeva roba je slabe prođe, uz malu ili nikakvu dobiti. Takav mu je i tržišni ugled. Tržište je pisca učinilo beznačajnim.
Diktatura nije uspela, i ne uspeva, da slomi kičmu književnosti. Tržište joj je, međutim, povadilo zube. Pod anestezijom. Da se ne oseti.

Refleksi i refleksije
Sve smo manje refleksivna, sve više refleksna bića. Sve više reagujemo na neposredne podražaje i nadražaje, sve manje promišljamo, sve se manje pitamo.

Živeti u prolazu
Živimo u prolazu. Mimo drugih. Mimo sebe.