Otac i ćerka

Očev pogled je bio zažagren. Goreo je od nestrpljenja. Volim kada je takav.

„Dakle, tako? Dakle, tako? To je to?“

Privukao je Melanijin roman. Zatim Strahinjin. Stavio ih je jedan preko drugog. Pa prekrio šakom kao da bi da ih sačuva od nekog ko bi pokušao da mu ih oduzme. Pa ponovo razdvojio.

Zagledao se u naslovne strane. Na naslovnoj strani Melanijog romana bio je sveštenik bez lica, u mantiji, sa bičem u ruci. Na naslovnoj strani Vaskrsenja Lazarevog bile su muške šake, sklopljene u molitvi.

Otvorio je, na preskok, nekoliko strana i jedne i druge knjige. Pokreti su mu još uvek bili sigurni.

„Ti si ovo čitala?“

Klimnula sam.

„I, šta kažeš, ima li tu nekakvog traga?“

Traga? Možda i ima. Za sobom ostavljaš tragove, to je neizbežno. Kuda vode? Šta otkrivaju? I ja sam ostavljala tragove iako mi to nije bilo drago. Na sreću, nisu nikog zanimali.

O Književnom zabavniku

 Ima li književnog života bez Književnog zabavnika?

„Dobro zaprženo, s ukusom začinjeno“, S. Vinaver.

„Sklepano u bunilu mentalnog rasula“, J. Skerlić.

„Hronika književnih naravi“, I. Sekulić.

„Ih, ta nemojte kasti“, Neven.

Iz Književnog zabavnika

U balonu

Zašto balon plovi nad gradom?

Kakvu poruku nosi?
Ko upravlja balonom?
O zanosu, vijuganju, marširanju.
O dverima zanata.

Privlače me dugmad koje Kuzma pritiska, mame poluge koje pokreće. Rado bih da se i sam pozabavim tom dugmadi, tim polugama.

Moja želja nije nasrtljiva, ali prožima kabinu.

„Pa dobro“, kazao je Kuzma. „Pa dobro.“

Već nekoliko dana je neuobičajeno, gotovo narogušeno ćutljiv. Izostala su predavanja. Zar je kazao sve što je imao da kaže?

„Nema žurbe. Doći će i tvoj red. Danas upravljam ja, sutra upravljaš ti. Prekosutra upravlja ko zna ko. Čemu nestrpljenje?“

Oglasio se Kuzmin mobilni. Okončavši razgovor, zadovoljno je utonuo u sebe. Pa izronio, preobražen.

Žacnula me je zavist.

Read more

Gliboviti

Šta bi spletkaroši do da spletkare?

Šta bi mutikaše do da mute?

Šta bi gliboviti do da se zaglibljuju u sopstvenom glibu?

Sertifikovana isterivačica Semiramida

Ko je i kako postupa sertifikovana isterivačica Semiramida?

Čitajte o tome u romanu rapsodiji Sotona u soliteru.

Semiramidin sajt se ne hvališe i ne zastrašuje. Ukazuje na simptome zaposednutosti, na vrste demona i demončića i njihove osobenosti. Tu je i pregled osnovnih isterivačkih postupaka. Sve u svemu, ne deluje prevarantski. Bar ne na prvi pogled. Hoće li izdržati drugi, treći?

Zasad ne budi sumnju. Ha, ne budi, kao da je sumnja nekakva uspavana lepotica. Možda i jeste.

Prolazim kroz biografiju isterivačice. Upadljivo je odsustvo Semiramidine fotografije. Odobravam to odsustvo – slikom se ubedljivije laže nego rečima.

Semiramida je završila demonološke studije na Visokoj školi za pravoslavnu demonologiju u Krasnojarsku. Prošla je obuku isterivanja demona kojom je rukovodio otac Arhibaščev, vodeći demonolog Rusije i jedan od najistaknutijih demonologa pravoslavnog i čitavog hrišćanskog sveta. Po završenoj obuci, stekla je sertifikat isterivačice prvog reda koji joj daje pravo da samostalno obavlja sve obrede isterivanja.

Pozivam navedeni broj.

Više na: http://www.razvigor.rs/sertifikovana-isterivacica-semiramida/

Taze

Taze fraze kod čika Laze.

Iz Književnog zabavnika

Otkazano poletanje

V. Kecmanović sa najdubljem žaljenjem obaveštava javnost da je, zbog problema sa aerodromom, otkazano poletanje đavola.

Saučestvujemo sa autorom uz želju da mu se neka knjiga bar koji santimetar odlepi od književne piste.

(Književni zabavnik)

Od korica do korica

Čitam knjige od korica do korica.

Ponekad i ono između korica.

Književni znalac

Iz Književnog zabavnika

Potraga za krivcima

Ima ljudi nesposobnih da prihvate odgornost za sopstvene živote.

Takvima su svi zbog nečeg krivi.

Iz sata u sat podižu optužnice.

Spopadaju svakog svojim jednoličnim žalopojkama.

Širi izbor za nagradu "Dušan Vasiljev"

Poznat širi izbor naslova za nagradu "Dušan Vasiljev"

KIKINDA - Žiri za dodelu Nagrade "Dušan Vasiljev“ doneo je odluku o širem izboru naslova za tu Nagradu, koju grad Kikinda tradicionalno dodeljuje za najbolju knjigu na srpskom jeziku.

Na konkurs je pristiglo ukupno 124 naslova, žiri u sastavu: Radovan Vlahović, predsednik, dr Zoran Đerić, potpredsednik i Đorđe Pisarev, član izabrao je 19 naslova za širi izbor, dok će 22. marta objaviti i uži izbor od tri naslova, kako bi na kraju proglasio najbolju knjigu objavljenu u 2022. godini.