СУП: Утемељена награда SRPSKA SARMA

СУП: Утемељена награда SRPSKA SARMA 
за књижевност, уметност и културу
СУП (Синдикат Удружених Писаца): Саопштење број 1

На заседању СУП-а, одржаном 27. јануара 2017. године,  у присуству тридесет троје опуномоћених чланова ове асоцијације, утемељена је награда SRPSKA SARMA за књижевност, уметност и културу.
SRPSKA SARMA ће се додељивати два пута годишње на дан пролећне и јесење равнодневице. Наградни фонд износиће 123.000 евра, као допринос самозатајних мецена: појединаца, установа и компанија из земље и иностранства.

Spektakl kao vladajući oblik života

Foto: Vikipedija

Knjiga Gi Debora „Društvo spektakla“ (Guy Debord La Société du spectacle)
objavljena je pre pedeset godina. U delovima posvećenim spektaklu kao da je danas pisana. Život je otad postao još spektakularniji.

„1. U društvima u kojima preovlađuju moderni uslovi proizvodnje, život je predstavljen kao ogromna akumulacija prizora. Sve što je nekada bilo neposredno doživljavano, udaljeno je u predstavu.

Nije u redu

Ode i ovaj januar kao da ga nikada nije ni bilo.
Stvarno nije u redu. Smandrljavaju nam, uvaljuju, dva ili tri dana kao jedan. Još malo pa će nam i minute računati kao sate.
Valja konačno nešto najdolučnije preduzeti po tom pitanju.

Doba ravnodušnosti i doba gneva

Doba mlitave, mrzovoljne, parališuće ravnodušnosti je za nama.
Ulazimo li u doba velikog gneva?
Hoće li nas taj gnev razneti?
Ili će samo srušiti kulise onoga čega ionako više nema?
Hoće li nas uništiti? Ili pokrenuti?

Politikine reklamne laži

Na rođendan najpodmuklijeg dnevnog lista na Balkanu, evo, umesto čestitke, izvoda iz Pekićevih "Dnevnkika":

"Tri Politikine reklamne laži
Sreda, 11. januar 1984. godine
(Sloboda, neizlazak za vreme rata i neučestvovanje novinara u vreme oklupacije)
U novogodišnjem kalendaru Politikinom nalazim sledeću anonsu:
Politika je list slobodnih ljudi. Zato nije izlazila za vreme okupacije. Njeni novinari postali su ratnici i borci.
U tri rečenice, tri laži.

Istorijska imaginacija

Ne radi se o tome da se prošlost svede na sadašnjost (da nam se približi, „osavremeni“) već o tome da se obogatimo prošlošću umesto da se zatvorimo u teskobni kavez današnjice. Radi se o tome da podstaknemo i razvijemo istorijsku imaginaciju, otvorivši se drugačijem istorijskom iskustvu.
Mnoga „osavremenjavanja“, naročito književna, padaju upravo na odsustvu te imaginacije. Tako, u panici da ne zaostanemo, dobijamo nešto što nije ništa. Tek golo nasilje nad onim što nam izmiče.

Obrisi besposličarskog grada

Hranljivo štivo o našim uvrnutim životima 

Roman je kao nekakav grad, sa spletom ulica i uličica, raskrsnica, parkova, prodavnica, naselja, sa raznoraznim ljudima koji ga nastanjuju.
Možemo iscrtati mapu grada, ali ćemo ga zaista upoznati tek šetajući, lutajući, krstareći njegovim ulicama, zastajkujući, zavirujući i tamo i ovamo, razgovarajući sa onima koji u njemu žive.
Tako i o romanu možemo reći mnogo toga a da ga ipak ne dosegnemo. Roman se upoznaje čitajući.

Melanija Tramp potomak poslednjeg Obrenovića

Iz pre neki dan otkrivenih dnevničkih beležaka ličnog sobara Aleksandra Obrenovića saznajemo da ovaj se ovaj vladar nije, kao kakav šonja, slepo držao suknje Drage Mašin, što ga je stajalo glave i prestola (ovo dvoje ne ide nužno zajedno, pomislimo li koliko ih je obezglavljenih na prestolima, predsedničkim i premijerskim mestima) jer srpski oficirski kor, na čelu sa mužjačinom Apisom, nije mogao da podnese pomisao da se jedan srpski muškarac, uz to i kralj, nalazi pod papučom jedne žene. Ta sramota se morala krvlju sprati.
Naprotiv, sudeći po njegovom sobaru, ovaj vladar je posezao i za drugim suknjama.

Satirički građen mozak

„No, moj mozak je satirički građen. Ispod mog pera izlaze stvari koje povremeno, očito, oštro povređuju javno-komunističke krugove.
Uvek pišem čiste savesti, onako kako vidim stvari. Negativne pojave u životu sovjetske države privlače moju stalnu pažnju zato što u njima instinktivno osećam bogatu hranu za svoj posao (ja sam satiričar)“, Mihail Bulgakov na saslušanju u Lubjanki.
(Iz knjige Vitalij Šetalinski „Iznenađenja Lubjanke“, s ruskog prevela Neda Nikolić Bobić, Paideia, 1999)
Eto, autopoetički iskazi su se davali i pred tajnom policijom.
Što se hrane tiče, pravo reče Bulgakov, ima bogate hrane za satirički građen mozak, itekako. Ako pisac ume da vidi stvari.

Željan svežih leševa

Toma Grobar se uželeo svežih leševa.
Dugo je i suzbijao svoje nekrofilske sklonosti.
Ili ih je, pre, samo prikrivao. Da zaboravimo za koliko je izgubljenih života i ljudskih nesreća bio odgovoran u svojoj ratnohučkačkoj, šešeljeta fazi, kojoj se, kao svom političkom izvorištu, vraća.