„No, moj mozak je satirički građen. Ispod mog pera izlaze stvari koje povremeno, očito, oštro povređuju javno-komunističke krugove.
Uvek pišem čiste savesti, onako kako vidim stvari. Negativne pojave u životu sovjetske države privlače moju stalnu pažnju zato što u njima instinktivno osećam bogatu hranu za svoj posao (ja sam satiričar)“, Mihail Bulgakov na saslušanju u Lubjanki.
(Iz knjige Vitalij Šetalinski „Iznenađenja Lubjanke“, s ruskog prevela Neda Nikolić Bobić, Paideia, 1999)
Eto, autopoetički iskazi su se davali i pred tajnom policijom.
Što se hrane tiče, pravo reče Bulgakov, ima bogate hrane za satirički građen mozak, itekako. Ako pisac ume da vidi stvari.
Uvek pišem čiste savesti, onako kako vidim stvari. Negativne pojave u životu sovjetske države privlače moju stalnu pažnju zato što u njima instinktivno osećam bogatu hranu za svoj posao (ja sam satiričar)“, Mihail Bulgakov na saslušanju u Lubjanki.
(Iz knjige Vitalij Šetalinski „Iznenađenja Lubjanke“, s ruskog prevela Neda Nikolić Bobić, Paideia, 1999)
Eto, autopoetički iskazi su se davali i pred tajnom policijom.
Što se hrane tiče, pravo reče Bulgakov, ima bogate hrane za satirički građen mozak, itekako. Ako pisac ume da vidi stvari.
