Tri obrta i pogovor

U romanu Lasla Vegela Neoplanta ili Obećana zemlja, nalazimo i deo koji, šeretski, predočava pripreme za posetu Tita lokalnom hotelu. Pripreme su, dakako, krajnje ozbiljne. Uvežbava se sve, pa i šta će kelner, određen da poslužuje uvaženog gosta, odgovoriti na pretpostavljena pitanja najvećeg sina naših naroda i narodnosti. U tim pripremama, direktor hotela predstavlja Tita a lokalni bezbednjaci prisutne zvanice i slučajne goste.
Naravno, roman ne bi bio roman da nema obrta.

Istrošeni anđeo Svetislava Basare

„Anđeo atentata“? Šta reći osim, sa dubokim žaljenjem: bio jednom jedan Basara. Bilo je to nekada davno, pre nego što ga je napustio pripovedački anđeo. Sada nam, kojekakvim istrošenim koještarijama i zveckajućim drangulijama, dosađuju njegove književne seni. Tužno je, i pomalo zazorno, prisustvovati gašenju jednog talenta.

Ko o čemu, ja o sebi

Izdavačka kuća „Idi mi, dođi mi“, u kultnoj ediciji Egomanija, objavila je spis Aleksandra Jerkova „Ko o čemu, ja o sebi“, u kome autor nadugačko i naširoko izlaže i obrazlaže svoje zasluge za srpsku i svetsku književnost. Kako su zasluge pogoleme, spis je podeblji. Priča se da ima i onih koji su uspeli da izdrže do poslednje strane a da pritom sačuvaju zdrav razum, što je podvig dostojan poštovanja.
Spis se ne preporučuje se osobama osetljivih živaca i probirljivog ukusa.
Književni zabavnik

Priča "Poruka" u časopisu Mons Aureus

U časopisu Mons Aureus broj 51/2016 (Narodna biblioteka Smederevo), objavljena je moja priča "Poruka": http://www.iza-ogledala.com/download/5/

Pred praznik rada: Na sajmu zapošljavanja

Svim sadašnjim i budućim besposličarima, svim prividno i privremeno zaposlenima, svima onima koje cede kao krpe i šutiraju kao konzerve, čestitam praznik rada uz odlomak iz romana “Besposličari”. U odlomku ćete saznati kako se Nikola Nikodijević izložio na Sajmu zapošljavanja i kakve benefite mu je to donelo:

Savamala i neoliberalni gangsterizam

Da se ne lažemo, svi veoma dobro znamo ko je po ponoći rušio u Savamali. Znamo i zašto. Svi znamo šta se tamo gradi. Kao što to znaju i (ne)nadležni, beznadežni državni ograni, koji se prave da ne primećuju ono što im se zbiva pred nosom. Znaju jer se mimo njihove saglasnosti tako nešto i nije moglo dogoditi. Kao što se nije moglo dogoditi ni bez saglasnosti onog koji u mesnoj zajednici Srbiji o svemu odlučuje, znate već ko je.

Gašić – novi ministar kulture

Kako TV Pomijara javlja, novi ministar kulture će biti Bratislav Gašić. Gašiću je to neka vrsta popravnog mandata ne bi li se iskazao i dokazao kao kulturna osoba, koja je prevazišla trenutak slabosti. Kako Ministarstvo kulture ne raspolaže helikopterima i drugim letilicama, procenjeno je da Gašić na tom mestu ne može da prouzrokuje neku novu, po vođu nezgodnu, tragediju. A, kako su njegovi prethodnici, u dugom nizu, već dobrano ulupali srpsku kulturu, smatra se da ne može da nanese ni neku veliku štetu. Ako, kojim slučajem, i dokrajči oblast za koju će biti nadležan, koga briga, neka mu je na zdravlje.

Početak političkog kraja

Danas 27.04.2016:
http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/pocetak_politickog_kraja_.46.html?news_id=319667
Ni AV, ni njegovo okruženje, nisu sposobni da upravljaju državom niti da bilo šta reše. Vučić svoju poziciju zasniva na čistom blefu, i to ga čini tako histeričnim. Pad je neizbežan i biće strmoglav.
AUTOR: DEJAN SIMONOVIĆ
Ma koliko to, možda, neobično trenutno izgledalo, ovi izbori su početak političkog kraja Aleksandra Vučića. Uprkos besomučnoj kampanji, velikim parama, predizbornoj zloupotrebi svih državnih resursa i funkcija, uprkos otvaranju svega i svačega, zavarivanju u toalete, uprkos medijskom monopolu, uprkos pritiscima, zastrašivanju, potkupljivanju, muljanju i krađi, lista "AV - Srbija se uneređuje" nije ostvarila impresivan rezultat.

Birači i izabrani

Na ovim izborima jedan nesnosno osion čovek pokušava da uveća svoju već ionako preveliku vlast.
Jedna, do pre neku godinu velika i moćna stranka, se bori za cenzus i politički opstanak.
Ostali bi da se ogrebu za koji poslanički mandat. Možda ministarski portfelj ili kakvo, po mogućstvu bogatije, javno preduzeće, ako im se posreći. Makar za neki tender ili posao za porodicu i prijatelje.
Sve ja to razumem. Jedino ne razumem kakve to ima veze sa našim sve ubogijim, oskudnijim i teskobnijim životima.

Sofkin hibris

Sudbinski muškarac Sofkinog života nije ni njen svekar, ni muž-dete. Taj muškarac je njen otac, efendi Mita koji triput iz osnova menja njen život. Prvi put kad odlazi u Tursku i napušta Sofku i majku. Drugi put kada prodaje kuću a, sa kućom, i samu Sofku. Treći put kada dolazi po novac i ruši poredak koji je, u svome novom domu, kao gospodarica, uspostavila, srozavši je na nivo kupljene stvari.
Bori Stankoviću je zamerana treća pojava efendi Mite, kao neverovatna. Neopravdano, naravno. Nijedan roman ne funkcioniše po nekakvoj spoljnoj verovatnoći već po unutrašnjoj nužnosti.