Svim sadašnjim i budućim besposličarima, svim prividno i privremeno zaposlenima, svima onima koje cede kao krpe i šutiraju kao konzerve, čestitam praznik rada uz odlomak iz romana “Besposličari”. U odlomku ćete saznati kako se Nikola Nikodijević izložio na Sajmu zapošljavanja i kakve benefite mu je to donelo:
Na sajmu zapošljavanja
Otišao je i na sajam zapošljavanja, da i to proba. Našao se u nepreglednoj hali. Izložio se u krugu iscrtanom kredom. Ne širem od metar i po u prečniku. Naređao je i neke cigle pored sebe, kao nekakav zidić, da skrene pažnju na oblast kojom se bavi. Na cigle je postavio male bagere, kranove, buldožere, i sličnu građevinsku mašineriju od plastike. Na obod kruga je bio postavljen plastični znak sa brojem, Nikolinim imenom, prezimenom, zanimanjem, godinama rođenja i službovanja.
Sa razglasa je ječala muzika u tehno ritmu. Muziku je povremeno presecao gromak muški glas koji je pozivao:
„Uposlenici svih fela! Za svačiji ukus! Za svačije potrebe! Povoljno! Pogledaj! Odaberi! Kupi!“
Poslodavci i poslodavke su se vrzmali između hiljade i hiljade poslotražiteljskih eksponata. Pored nekih bi prošli kao da ih i ne primećuju. Preko nekih bi preleteli pogledom. Kod nekih bi zastali, pojedinačno ili u grupama, da ih pomnije osmotre, pa i razmene utiske. Događalo se da uposleniku ili uposlenici postave i po koje pitanje, na koje bi ovi odgovarali spremno i punonadežno.
Ko bi našao ono što traži, pritisnuo bi dugme na plastičnom znaku i sa razglasa bi se pobednosno prolomilo:
„Uposlenica broj 28337! Hemičarka! Dvadeset osam godina! Sa petogodišnjim volonterskim stažom! Privlačna, prilagodljiva, druželjubiva, optimistična! Prijatnog karaktera! Voli muziku i klizanje na ledu! Prodato! Hajmo! Idemo dalje! Ima posla za svakog i uposlenika za sve!“
I tome slično.
Kod Nikole niko da se zadrži. Niko ni da ga osmotri. Čak ni da pogledom preko njega preleti.
Cigle i mašine-igračke nisu bile dovoljne da privuku. Trebalo je tu nešto jače. Samo šta? Šta?
Iz hale je izašao izmožden a neuposlen.
Možda bi mogao da okači neki oglas na ulici, na kakvom stubu, pored koliko li ih je samo prošao. Recimo, dajem časove... Čega? Kaldrmisanja?
Ili, šetam vašeg psa, stručno i odgovorno. Ili, vaspitavam vaše dete. Takođe stručno, odgovorno. Ili, pretim komšijama. Efikasno. Ili, prebijam šefove. Delotvorno. Ili... svačeg se ljudi sete ne bi li zaradili dinar nasušni.
Na sajmu zapošljavanja
Otišao je i na sajam zapošljavanja, da i to proba. Našao se u nepreglednoj hali. Izložio se u krugu iscrtanom kredom. Ne širem od metar i po u prečniku. Naređao je i neke cigle pored sebe, kao nekakav zidić, da skrene pažnju na oblast kojom se bavi. Na cigle je postavio male bagere, kranove, buldožere, i sličnu građevinsku mašineriju od plastike. Na obod kruga je bio postavljen plastični znak sa brojem, Nikolinim imenom, prezimenom, zanimanjem, godinama rođenja i službovanja.
Sa razglasa je ječala muzika u tehno ritmu. Muziku je povremeno presecao gromak muški glas koji je pozivao:
„Uposlenici svih fela! Za svačiji ukus! Za svačije potrebe! Povoljno! Pogledaj! Odaberi! Kupi!“
Poslodavci i poslodavke su se vrzmali između hiljade i hiljade poslotražiteljskih eksponata. Pored nekih bi prošli kao da ih i ne primećuju. Preko nekih bi preleteli pogledom. Kod nekih bi zastali, pojedinačno ili u grupama, da ih pomnije osmotre, pa i razmene utiske. Događalo se da uposleniku ili uposlenici postave i po koje pitanje, na koje bi ovi odgovarali spremno i punonadežno.
Ko bi našao ono što traži, pritisnuo bi dugme na plastičnom znaku i sa razglasa bi se pobednosno prolomilo:
„Uposlenica broj 28337! Hemičarka! Dvadeset osam godina! Sa petogodišnjim volonterskim stažom! Privlačna, prilagodljiva, druželjubiva, optimistična! Prijatnog karaktera! Voli muziku i klizanje na ledu! Prodato! Hajmo! Idemo dalje! Ima posla za svakog i uposlenika za sve!“
I tome slično.
Kod Nikole niko da se zadrži. Niko ni da ga osmotri. Čak ni da pogledom preko njega preleti.
Cigle i mašine-igračke nisu bile dovoljne da privuku. Trebalo je tu nešto jače. Samo šta? Šta?
Iz hale je izašao izmožden a neuposlen.
Možda bi mogao da okači neki oglas na ulici, na kakvom stubu, pored koliko li ih je samo prošao. Recimo, dajem časove... Čega? Kaldrmisanja?
Ili, šetam vašeg psa, stručno i odgovorno. Ili, vaspitavam vaše dete. Takođe stručno, odgovorno. Ili, pretim komšijama. Efikasno. Ili, prebijam šefove. Delotvorno. Ili... svačeg se ljudi sete ne bi li zaradili dinar nasušni.
