Navijači u nedoumici

„Koga da bijemo?“, upitalo je više navijačkih grupa povodom romana Besposličari.
(Besposličarski glasnik)

Bankarska bajka

Eh, krediti, krediti. Kako se slatko zaduživao. Kako su ga mamili. Sa kakvim ushićenjem su mu nudili pozajmice. Uzmi, samo uzmi. Ništa se ne sekiraj. Vrnućeš već jednog dana. Troši odmah, vraćaj kad stigneš, vrtelo se na svim televizijama. Široka je lepeza naših proizvoda, ogroman je raspon naših usluga, svašta možemo da vam ponudimo, gugutale su bankarke, skoro ljubavno, sa dvosmislenim osmehom.
Reč proizvod ga je najpre zbunjivala. Šta to, kog đavola, banka proizvodi? Ljuljaške za parkove? Bušilice? Drobilice? Sijalice? Baštenske garniture?
Banka proizvodi sredstva za zadovoljenje želja i potreba, objasnila mu je prsata bankarska savetnica i pogledala ga ravno u oči, pogledom od koga te strese struja. (Besposličari)

Poslotražiteljski pristup

Radunka, direktorka Kluba poslotražitelja, izjavila je za Besposličarski glasnik:
„Mi se ovde držimo zajedno. Zar je malo onih koji su sa nama ostali i do groba? Nije to samo ljudska privrženost, iako i nje ima. Naukovanje to zahteva. Poslotražiteljskom zanatu se učiš dok si živ. Ne možeš da ga savladaš u jednom cugu, okončao si pa nema više. Tu stalno ima nešto da se dometne, usavrši. Koliko mi je njih došlo vajkajući se – umalo da dobijem zaposlenje ali mi je izmaklo za nokat. E, za taj nokat ima da se guli klupa. Većini je to saznanje prodrlo do dna duše. Iako, kao i svuda, i kod nas ima zabušanata i prevaranata, ni poslotražitelji nisu mnogo bolji od ostalog sveta. Mada su, ruku na srce, savesniji od zaposlenih. Jedan zaposlenik je bezbrižno čeljade. Uvalio se negde, gricka platicu, čačka nos, jede burek, ogovara kolege. Dok besposličara goni njegova besposličarska muka pa se napreže koliko može.“ (Besposličari)

Zavodnički ugao

Evo šta za Besposličarski glasnik kažu u Zavodu za edukaciju, profesionalno restruktuiranje i poslovnu implementaciju radno uskraćenih lica:
„Besposličar, čudna mi čuda. Svaki umisli da mu se desilo nešto izuzetno a nije se desilo ništa. Svaki bi da se samo njime baviš. Plačljivi su i zahtevni kao bebe. Zapravo, gori su i od beba. Lakše je odgajiti petoro dece nego jednog besposličara izvesti na pravi put, potvrdiće to svaka žena koja radi u ovoj kući. Sve traže od tebe, a sami neće ni malim prstom da mrdnu. Kada bi njih dve, primera radi, ovde prisutnom gospodinu naložile da uradi deset čučnjeva, a deset čučnjeva nije ništa, gospodin bi se zgranuo kao da se od njega zahteva da im skine mesec s neba.“ (Besposličari)

Vreme rušenja i razgradnje

Različitim naraštajima zapadaju različita vremena.
Nekima su, nekada, zapala vremena obnove i izgradnje.
Besposličari su roman o onima kojima je zapalo vreme rušenja i razgradnje.
To je uvrnut roman o našim još uvrnutijim životima.
(Besposličarski glasnik)

Besposličari o Besposličarima

„Sve same besposlice“, izjavila je povodom romana Besposličari Unija besposlenih. Savez besposlenjaka nas je ostavio bez komentara.  Iz Asocijacije neuposlenih nam je saopšteno da oba gore navedena udruženja vode švindleri i mutikaše sa kojima ne žele da imaju nikakva posla.

(Besposličarski glasnik)

Domanović o Besposličarima

“Iz ovog čudnovatog pisanija zaključujem da i banke udaraju dange u mojoj Stradiji“, izjavio je Radoje Domanović povodom Besposličara.

(Nebeski glasnik)