Samo za odvažne

Samo za odvažne! KREĆEMO! Ono pravo za one prave! Probrani autori, probrani vodiči za probrane čitaoce!

Od novembra, kroz dela Hulija Kortasara, Franca Kafke, Tomasa Bernharda, Luja-Ferdinanda Selina, Džona Apdajka, Nikolaja Gogolja, Tomasa Mana... će vas provesti vrsni znalci: Vasa Pavković, Jovica Aćin, Igor Marojević, Zvonko Karanović, Biljana Dojčinović, Igor Perišić, Vesna Trijić... Rezervišite na vreme.
Saznajte više...

Od novembra krećemo na književna putovanja

Klub kreativnog čitanja „Verigilije“ će vam od novembra pružiti uzbudljiva i jedinstvena književna putovanja kroz dela vrhunskih autora svetske književnosti i istraživanja njihovih moćnih imaginarnih svetova. Kroz dela Hulija Kortasara, Tomasa Mana, Franca Kafke, Tomasa Bernharda, Luja-Ferdinanda Selina, Nikolaja Gogolja, Džona Apdajka... će vas provesti vrsni znalci: Vasa Pavković, Jovica Aćin, Igor Marojević, Zvonko Karanović, Biljana Dojčinović, Igor Perišić, Vesna Trijić...

Saznajte više...

Klub kreativnog čitanja „Vergilije“

Klub kreativnog čitanja „Vergilije“
Prvi put u Srbiji
Izazov! Za radoznale duhom! Za strastvene književne putnike!

Kursevi kreativnog pisanja su postali deo svakodnevnice.
Knjiga, međutim, ne živi bez umešnog i strastvenog čitaoca.
I čitanje je kreativno. I čitanje je umeće koje se uči, nadograđuje, razvija.
Negovanje ovog plemenitog umeća je nužnost, pogotovo u vremenu u kome se svema manje i sve površnije čita.
S tim ciljem, udruženje „Oksimoron“ pokreće Klub kreativnog čitanja „Vergilije“. Ovo je prvi takav klub u Srbiji.

Neizbežni književni cinizam

Književnost je neizbežno cinična. To nema nikakve veze sa namerama autora. Ono što zovemo život je za književno delo tek upotrebljiva ili neupotrebljiva građa koja prolazi složen proces obrade i prerade pre nego što se, često gotovo neprepoznatljiva, nađe u nanovo oblikovanom književnom svetu.

Takmičenje i osećanje manje vrednosti

Ako je osećanje manjevrednosti tako rasprostranjeno, to je i zato što je prinuda takmičenja postala sveopšta. Od svakog se zahteva da bude ispred svakog drugog.

Nešto tupo i lepljivo

Zebald „Austerlic“:

„S vremena na vreme dogodilo bi se da se u mojoj svesti neka misao ponovo razvije jasno i lepo, ali sada bih već znao da nisam u stanju da je zadržim, jer čim bih se mašio olovke, beskrajne mogućnosti jezika kojima sam se ranije s poverenjem prepuštao svele bi se na papazjaniju najotrcanijih fraza. Svaki rečenični obrt delovao mi je kao bedna štaka, a svaka reč zvučala šuplje i lažno. U tom sramnom duhovnom stanju, satima i danima sedeo sam piljeći u zid i mrcvareći dušu, i postepeno sam shvatio kako je jezivo kad i najmanji zadaci ili radnje, kao što je, recimo, sređivanje fioke, premašuju naše snage.

Planetarno prisluškivanje

U čitavoj frci oko planetarnog prisluškivanja, jedna stvar mi nije jasna. To je moguće, i to se čini. Ali, ko će da obradi tu količinu informacija? I da izdvoji ono što je za tajne službe bitno? Programi to mogu da rade automatski samo na osnovu ključnih reči, ali je te ključne reči lako izbeći sinonimima ili jednostavnim šifriranjem. Recimo, napišete Idi Amin, umesto... Ko razume, shvatiće.