Najgori početak dana

Najgore što sebi možete da priredite je da, čim otvorite oči, natašte, navalite na društvene mreže i pristigle poruke.

Pogubno je po duševno i mentalno zdravlje.

Digitalna dijeta!

Politički smisao žrtve

Žrtva napušta svet profanog, određen odnosima moći, premrežen interesima.

Prelazi u sveto.

Biva posvećena.

Sveto ruši poredak profanog.

Žrtva postaje magnetno polje i pokretačka snaga otpora.

Претње су разуздане

„Напет си као струна, осећам то“, каже Даворјанка. „Опусти се. Што се више стегнеш, лакше ћеш пући. Гипки опстају, крти се ломе.“
„Како да се опустим? Ако не напрегнем сву пажњу, можда ми промакне нешто пресудно. Можда превидим ударац који се спрема. Претње вребају одасвуд.“
„Ко те угрожава?“ пита, с досадом, Даворјанка.

Ekskluzivno: Kako policija broji

Transkript razgovora tzv. direktora tzv. policije Vasiljevića i tzv. predsednika Republike.

VASILJEVIĆ (sa oklevanjem, cepteći od straha): Dobar dan, predsedniče. Da vas nisam uznemirio?

TZV. PREDSEDNIK (nabusito): Lani šta imaš, Vasiljeviću.

VASILJEVIĆ: Želeo bih da vas pitam koliko je učesnika bilo na komemoraciji u Novom Sadu. Mi smo nešto brojali ali me strah da negde ne pogrešimo.

TZV. PREDSEDNIK: Kakva komemoracija?! Haluciniraš, Vasiljevću. Nije bilo nikakve komemoracije u Novom Sadu.

VASILJEVIĆ (prestravljeno): Hteo sam da kažem na terorističkom skupu.

Покојници се мешкоље

Покојници се мешкоље

Покојници се мешкоље. Стазе ћуте. 

Одомаћио сам се. Остајем на гробљу и по затварању капија. Постоје званична и незванична правила. За мене овде важе незванична. Иако углавном свуда играм по званичним. И, наравно, губим.

Od knjige do knjige

Dopunjeno izdanje

„Nije to pravedno“, negoduje gospođa Spadalo. „Taman koliko-toliko naučiš kako da se nosiš sa ovim životom kad on minu.“

„Ti bi repete?“ pita gospodin Zabadalo.

„Ja bih drugo, dopunjeni i poboljšano izdanje.“

„Ni protiv trećeg ne bi imala ništa protiv?“

„Može i četvrto ili peto, zašto da ne“, odgovara gospođa Spadalo.

Напетост расте

„У читавом крају нема струје“, каже момак с ранцем на рамену. 

„Незгодација“, каже девојка кремастог лица.

„Рикнуо трафо“, каже љутито тип кукастог носа у тиркизној јакни. 

„Скроз наскроз?“ пита девојка кремастог лица.

„Довешће се то у ред“, одрешито ће чворновати човек.

„Ђавола ће се довести“, набусито одвраћа тип у тиркизној јакни.  

„Шта нас све неће снаћи. Ни јутарњу кафу не можеш да попијеш као човек“, уздише жена у капуту на црно-жуте коцке. 

Postmoderna

Posmoderna je važna i njen duh će opstati uprkos opanjkavanjima i svakodnevnim sahranjivanjima.

Zbog iskričave igrivosti, tako dragocene u ovoj prepatetičnoj kulturi, oboleloj od smrtne ozbiljnosti, ako ni zbog čega drugog.

Живот сапет бројкама

Лепљиво је, мемљиво међу боксовима од плексигласа.

Дан за даном, сат за сатом, минут за минутом.

Нижу се недеље, месеци, године.

Делови се купују, делови се продају, делови се хабају, делови се замењују.

Новац се улива, новац се одлива.