Реч производ га је
најпре збуњивала. Шта то, ког ђавола, банка производи? Љуљашке за паркове?
Бушилице? Дробилице? Сијалице? Баштенске гарнитуре?
Банка производи средства за задовољење жеља и потреба,
објаснила му је прсата банкарска саветница и погледала га равно у очи, погледом
од кога те стресе струја.
Пробао је банкарске производе, један по један. Програм Једним ударцем је много обећавао. Била је то веома лепа реклама, са куглом која у бришућем лету руши све кегле, Никола би се радо придружио превејанцима који смишљају те рекламне мајсторије, али не зна коме да се обрати. Бацио је куглу али, ипак, није почистио дугове. Што је више кегли рушио, то их се више изнова дизало. Пробао је и продужи-одужи, препоручивали су га помоћу метра на расклапање, није пропустио ни лакше се дише, ни сам не може да се сети чему све није прибегао. Са сваким новим производом, са сваким новим програмом, дуг је бивао све већи, рате све захтевније. Био је све даљи, све недостижнији дан у коме ће се пробудити незадужен.