Ulazimo u završnicu, rasplet je blizu.
Osećajući da gubi političko tlo pod
nogama, režim je sve izbezumljeniji i agresivniji. U arenu ubacuju najgrublje
krljatore, u nadi da će ih to spasti. Neće.
Politički su istrošeni i tu pomoći
nema.
Pred nama je najbitnije od svih
pitanja– šta posle. Ne ko već šta.
Treba nam politička platforma koja bi
dobila najširu moguću podršku svih delova društva (ne stranaka, već društva).
Ta platforma bi mogla podrazumevati, recimo:
– Zaista odlučno hvatanje u koštac s
korupcijom koja razjeda društvo.
– Krivičnu odgovornost nosilaca javnih
funkcija (i sa njima povezanih lica i grupa) i oduzimanje zloupotrebom vlasti
stečene imovine.
– Trenutno zaustavljanje „kopanja“,
tj. rasprodaje prirodnih prirodnih bogatstava i posledničnog uništavanja
životne sredine.
– Departizaciju države i društva.
– Profesionalizaciju društva.
– Zaustavljanje inflacije.
– Demonopolizaciju tržišta i monopolom
naduvanih cena.
– Ravnopravnost i jednakost pred
zakonom.
– Upristojavanje medijske sfere.
– Kontrolu službi bezbednosti, a posebno
obeveštajnih službi, uključujući vojne.
– Stvaranje uslova za fer i poštene
izbore.
– Zaustavljanje arčenja para na
megalomanske projekte.
– Zaustavljanje daljeg zaduživanja.
