U više navrata, sjajno sam se zabavljao na račun Ninočke.
Ipak, odaslao sam Sotonu u soliteru na ovo nadmetanje.
Nagovorio me đavo,
nisam stigao da ga se rešim, sertifikovana isterivačica Semiramida nije imala
slobodnih termina.
Uostalom, zašto ne
bih? Poslao sam Sotonu u soliteru i
na Kontra Ninočku. I na razna druga mesta, ne bih da se iko oseti
zapostavljenim.
Imam i istraživačkih
razloga. Sotona u soliteru mi dođe
kao lakmus. Da proverim reakcije različitih žirija ili odsustvo istih. Radim
veliku studiju za Univerzitet Zvezdarskog ježa, ali o tome drugom prilikom.
Šta očekujem?
Ništa. U književnom
životu učestvujem čisto rekreativno. Ako me se neki žiri seti, lepo. Ako ne,
neće se srušiti nebo. I bez mene ima dovoljno nagradopaćenika.
Želeo bih da, iz
humanitarnih razloga, Kontra Ninočku udele majoru Vladimiru Postroj Se Tamo
Kecmanoviću. Da ne ispadne da je Ninočku džabe bojkotovao. Izmakne li mu
nagrada, mogao bi da se propije od muke.
Ni Igora Marojevića ne
bi trebalo zapostaviti. Dugo se nije ufiksao nijednom nagradom pa krizira.
Istina, roman ove godine nema ali ne budimo toliki formalisti. Ima li političke
volje, sve je moguće.
