С оне стране прозора промичу прилике. Све саме протуве, све сами пробисвети.
С ове стране прозора сам ја. Са мном је Видосава Влајић. Од оца Крсте и мајке Кристине. Отац Крста је крпио котлове. Мајка Кристина је крпила оца Крсту. У погодним приликама, Видосава упражњава певање.
Видосава се буди на парче. Од кревета до купатила, од туша до кафе, од степеништа до аутобуске станице, све је буднија и буднија. У сан пада нагло, као камен. Када се врати с посла, плаче. За изгубљеним сатима.
...
