Могло је да се заврши другачије. Могло је и да започне другачије.
Није морало ни да почне.
Почело је, ипак. А шта почне, мора и да се заврши. На неки начин.
Сада сам овде, у завршници. Ако је ово завршница. Можда је средишњица. Можда тек отварање.
То овде је мотелска соба. Мотел је на Ибарској магистрали. Зове се Романса. Претпостављам да је то због љубавних парова који свраћају да удовоље својој страсти. Да из породичне или пословне рутине утекну у љубавничку. Глуп назив, у сваком случају. Није ни битно. Мотел мора некако да се зове.
Из приче Завршница (збирка Безглаво: приче о заглављеним људима)
