Била је то горчина.
Пре горчине је био бес.
Неверица је претходила бесу. Мора да је нека грешка, помислио је. Није била грешка.
Била је то просторија голих зидова и празних столова. Без полица, без рачунара, без телефона, без икаквих папира. Са мусавим прозорчетом. И свевидећим оком, смештенем у углу, испод плафона.
Задесило га је тог лета. Да ли би се извукао да је била зима? Зими си опрезнији, спремнији да се браниш. Лето те разлабави, омлитави, успава. Зими је пажња изоштренија, лето отупљује. Зими си накострешен, нарогушен, сабијен у себе. Лети се разливаш. И онда... Наравно...
Из приче Сплет (збирка Безглаво: приче о заглављеним људима)
