Glasački obred

Jedna veoma, veoma vremešna žena s mukom, zastajkujući, s maskom u ruci, savladava strminu ulice u kojoj stanujem.
Susreće od sebe nešto mlađu ženu koja se spušta niz ulicu.
„Je li tamo?“ pita vremešnija, pokazujući rukom.

„Jeste. Gore pa desno.“
„Da znam, kao i uvek.“
„Kao i uvek.“
Nijedna ne imenuje to tamo. Sveta mesta se ne pominju imenom.
Svaka nastavlja svojim putem.
Jedna je obavila glasački obred, druga će to uskoro učiniti.
Tuga mi steže srce.