Posetilac

Jutros me je, u cik zore, iz sna trgao Radoje. A taman sam sanjao... Nije važno šta sam sanjao.
„Kako je u mojoj Stradiji?“ pita.
„Kao i u tvoje vreme, kako bi drugačije bilo“, odgovaram, bunovan.
„Šta je s mojim Stradalnicima? Udaraju li im i dalјe žigove?“
„Još pitaš. Sve se puši.“

„Ponose li se kada ih vlast jaše?“
„Ništa bez jahanja. Ko se propne, ili utekne, rđavo prolazi.“
„Slede li vođu dok se ne strmeknu u jarugu?“
„Kako bi bez vođe?“
„Pozdravi mi moje Stradalnike. Vidim da se nisu ništa izmenili“, reče Radoje i nastavi svojim putem.