Ako ti što kažu,
Mi smo za Dražu.
Ako te ko pita,
Mi smo za Tita.
I:
U se i svoje kljuse.
Mi smo za Ruse.
Mi smo za strance,
Naročito za Amerikance.
Ove manifeste političke mimikrije, pevane u Srbiji, u svom
Dnevniku jednoga nikoga pribeležio je Branko Lazarević, septembra 1944.