Ponovo je u toku stara, omiljena opštenarodna zabava poznata kao Rekonstrukcija Vlade. Biće uskoro i ona druga, poznata kao Izbori, čim On povećava plate i penzije. Ne radi to zbog sira i vojne muzike. Eto dobre vesti za one koji kriziraju bez glasačkih listića.
Neverovatno je kako se javnost lako peca na jeftine fore i fazone.
Čak se i nerežimski mediji krajnje ozbiljno bave nagađanjima oko toga ko će da ostane, ko da leti, ko će gde da se namesti, ko gde da se premesti. Kao da to ima ikakvog značaja.
U samovlašću, jedan čovek je sve: i predsednik, i premijer, i guverner, i ministar svih ministarstava, i gradonačelnik svih gradova. I glavnokomandujući vojske, i šef javne i tajne policije. I glavni urednik maltene svih medija. Svi ostali su tek lako zamenjiva posluga.
Za samodršca je korisno da posluga živi u stalnom strahu i nesigurnosti. Inače bi neko mogao i da se osamostali, možda osili ili bi se čak moglo desiti i da se, daleko bilo, udruži protiv njega.
Ovako mu, oni koji bi da uskoče, umilno pevaju na uvce: „Uzmi mene, gospodaru.“ A oni koji se boje da ih ne škartira, previjajući se, preklinju: „Poštedi me, gospodaru.“
A narod kao narod, zna se, voli kada mu se, bar s vremena na vreme, baci pokoja položajna glava. Bolje ministarska nego Njegova.
I, što je posebno važno, igrajući se ove društvene igre, javnost zaboravlja na druge, daleko važnije stvari.
Njegovo je geslo: Nema odmora dok traje obmana. I u tom obmanjivačkom poslu je zaista neumoran.
Neverovatno je kako se javnost lako peca na jeftine fore i fazone.
Čak se i nerežimski mediji krajnje ozbiljno bave nagađanjima oko toga ko će da ostane, ko da leti, ko će gde da se namesti, ko gde da se premesti. Kao da to ima ikakvog značaja.
U samovlašću, jedan čovek je sve: i predsednik, i premijer, i guverner, i ministar svih ministarstava, i gradonačelnik svih gradova. I glavnokomandujući vojske, i šef javne i tajne policije. I glavni urednik maltene svih medija. Svi ostali su tek lako zamenjiva posluga.
Za samodršca je korisno da posluga živi u stalnom strahu i nesigurnosti. Inače bi neko mogao i da se osamostali, možda osili ili bi se čak moglo desiti i da se, daleko bilo, udruži protiv njega.
Ovako mu, oni koji bi da uskoče, umilno pevaju na uvce: „Uzmi mene, gospodaru.“ A oni koji se boje da ih ne škartira, previjajući se, preklinju: „Poštedi me, gospodaru.“
A narod kao narod, zna se, voli kada mu se, bar s vremena na vreme, baci pokoja položajna glava. Bolje ministarska nego Njegova.
I, što je posebno važno, igrajući se ove društvene igre, javnost zaboravlja na druge, daleko važnije stvari.
Njegovo je geslo: Nema odmora dok traje obmana. I u tom obmanjivačkom poslu je zaista neumoran.
