Bilo je i satiričkih doskočica na književne teme, vinaverijanska igrarija. Neke je to razveselilo, neke nasmejalo, neke uznemirilo, neke naljutilo. To mora tako da bude. Ništa lično, uostalom. Žanr ište svoje, moćniji je od onog ko za njime poseže.
Bilo je tribina, tribina, tribina...
Šta će doneti 2018? Ne bih umeo kasti, ništa mi se ne javlja. Jedino znam da će proći prebrzo.
Za ostalo, ko ume da gleda u šolju i ostala pomagala, neka pripomogne.
U svakom slučaju, ništa me ne sme iznenaditi, kako se nekada govorilo u državi koja bi sledeće godine napunila stotu da nije izvršila samoubistvo.
Doneo sam i neke novogodišnje odluke, uručiću ih sebi 1. januara, u zatvorenoj koverti, da već 2. na njih zaboravim, i to tako mora biti.
Šta želim sebi i vama?
Više blažene dokolice. Više slobode. Više vazduha.
Previše se ovaj svet industrijalizovao, otimaju nam vreme na svakom koraku.
Dakle, moj književni junak za 2018? Oblomov, veličanstveni.
