U vreme pisama na papiru, u koverti, dopisivanje je bilo mali obred.
Najpre je trebalo kupiti pismo i poštansku marku.
Pa napisati pismo.
Pa zalepiti pismo.
Pa zelepljeno pismo ubaciti u otvor žutog poštanskog sandučeta. Ili ga odneti na poštu, ako je preporučeno.
Pa čekati odgovor.
I pismu i odgovoru je trebalo vremena da stignu. Trebalo je vremena i da se pismo napiše, nije to bilo tek tako.
To vreme je pisma činilo važnijim i nekako dragocenijim.
Danas otvoriš mejl, klikneš na pošalji i gotovo. Nije to to. Dođe mu nekako kuso.
Što je tehnologija užurbanija, nametljivija, to me češće hvataju nastupi tehno-nostalgije.
Ključna laž našeg doba da se svesti na jednostavnu jednačinu: novo = bolje.
Takozvani tehnološki napredak je postao samom sebi svrha, a mi smo sve manje korisnici, sve više poslužitelji tehnologije.
Najpre je trebalo kupiti pismo i poštansku marku.
Pa napisati pismo.
Pa zalepiti pismo.
Pa zelepljeno pismo ubaciti u otvor žutog poštanskog sandučeta. Ili ga odneti na poštu, ako je preporučeno.
Pa čekati odgovor.
I pismu i odgovoru je trebalo vremena da stignu. Trebalo je vremena i da se pismo napiše, nije to bilo tek tako.
To vreme je pisma činilo važnijim i nekako dragocenijim.
Danas otvoriš mejl, klikneš na pošalji i gotovo. Nije to to. Dođe mu nekako kuso.
Što je tehnologija užurbanija, nametljivija, to me češće hvataju nastupi tehno-nostalgije.
Ključna laž našeg doba da se svesti na jednostavnu jednačinu: novo = bolje.
Takozvani tehnološki napredak je postao samom sebi svrha, a mi smo sve manje korisnici, sve više poslužitelji tehnologije.
