Na državnoj televiziji, prikazuje se nekakav bućkuriš, zove se Kulturni ćorsokak, ili tako nekako. Mrtvačka ukočenost, praznoglavo fraziranje, komična napirlitanost. Zevanje zagarantovano.
Ovom bućkurišu uspeva da isprazni, liši smislenog sadržaja i najznačajniju, da ubije i najuzbudljiviju temu.
“Emisija iz kulture na televiziji? To je ono kad promeniš kanal”, kaže jedan poznanik.
Čovek je, nažalost, u pravu. Propala je to priča. Najtužnije po ove programe iz kulture je što niko ne bi zažalio, retko ko bi i primetio da ih nema. Dotle su sami sebe doveli.
Televizija je, uopšte, propao, prostački mediji.
Radio je neuporedivo bolji.
Ovom bućkurišu uspeva da isprazni, liši smislenog sadržaja i najznačajniju, da ubije i najuzbudljiviju temu.
“Emisija iz kulture na televiziji? To je ono kad promeniš kanal”, kaže jedan poznanik.
Čovek je, nažalost, u pravu. Propala je to priča. Najtužnije po ove programe iz kulture je što niko ne bi zažalio, retko ko bi i primetio da ih nema. Dotle su sami sebe doveli.
Televizija je, uopšte, propao, prostački mediji.
Radio je neuporedivo bolji.
