Gojko Tešić, neumorni istraživač, neukalupljeni duh, odvažni istoričar književnosti, koji je u srpsku književnost vratio čitavu jednu potisnutu epohu, ponovo je predmet ideološke, neoboljševičke hajke. Ponovo na njega kidišu Ždanovi.
Šta je neoprostivi greh Gojka Tešića? To što svoj posao istraživača i istoričara književnosti radi savesno, sa žarom, ne obazirući se na ideološke predrasude. To što je pokazao da srpska književnost prevazilazi jednu ideološku matricu i da je i na strani „ideološki nepodobnih“, u Drugom svetskom ratu „poraženih snaga“ bilo itekako vrednih pisaca i dela.
To zagovornici neoboljševičkog jednoumlja ne mogu da podnesu. Da su u prilici, ponovo bi hapsili i streljali. Kako im istorijske okolnosti to ne dopuštaju, prinuđeni su da se zadovolje pokušajima moralnog ubistva.
Neposredni povod za tekuću hajku izgleda da su bile tribine „Streljani pisci“ i „Skrajnuti pisci“, koje sa ponosom i zadovoljstvom uređujem i vodim u Srpskom književnom društvu, a na kojima je Gojko Tešić bio dragocen, nezaobilazni učesnik i saradnik.
Gojko Tešić je navikao na udarce s leva i s desna. Smeta i zapenjenim neoboljševicima i profesionalnim Srbima. Izdržao je sve te udarce na nogama i nastavljao dalje.
Uveren sam da će tako biti i ovog puta.
Gojko Tešić će ostati nezabilazna činjenica srpske književnosti i kulture. Toj književnosti i kulturi je dao mnogo i još mnogo može da da.
A Ždanovi kao Ždanovi, tužna priča.
Šta je neoprostivi greh Gojka Tešića? To što svoj posao istraživača i istoričara književnosti radi savesno, sa žarom, ne obazirući se na ideološke predrasude. To što je pokazao da srpska književnost prevazilazi jednu ideološku matricu i da je i na strani „ideološki nepodobnih“, u Drugom svetskom ratu „poraženih snaga“ bilo itekako vrednih pisaca i dela.
To zagovornici neoboljševičkog jednoumlja ne mogu da podnesu. Da su u prilici, ponovo bi hapsili i streljali. Kako im istorijske okolnosti to ne dopuštaju, prinuđeni su da se zadovolje pokušajima moralnog ubistva.
Neposredni povod za tekuću hajku izgleda da su bile tribine „Streljani pisci“ i „Skrajnuti pisci“, koje sa ponosom i zadovoljstvom uređujem i vodim u Srpskom književnom društvu, a na kojima je Gojko Tešić bio dragocen, nezaobilazni učesnik i saradnik.
Gojko Tešić je navikao na udarce s leva i s desna. Smeta i zapenjenim neoboljševicima i profesionalnim Srbima. Izdržao je sve te udarce na nogama i nastavljao dalje.
Uveren sam da će tako biti i ovog puta.
Gojko Tešić će ostati nezabilazna činjenica srpske književnosti i kulture. Toj književnosti i kulturi je dao mnogo i još mnogo može da da.
A Ždanovi kao Ždanovi, tužna priča.
