Razgovori s razlogom: „Stanislav Krakov – avangarda, margina, nasleđe“
Zbornik radova o stvaralaštvu Stanislava Krakova (1895-1968)
Priredio Mirko Demić
Govore:
Vladimir Perić
Jelena Marićević
Mirko Demić
Uređuje i vodi Dejan Simonović
Mirko Demić
PROSLOV
U svom eseju Igre sa smrću Stanislava Krakova, konstatovao sam da je on „provukao svoj život“ kroz četiri rata. Nekome će se učiniti da mu je sudbina bila naklonjena, dok će on u tome videti njenu svirepost. Svejedno, malo ko je u srpskoj književnosti ostavio tako dubok i upečatljiv trag, a da je tako kratko aktivno učestvovao u njoj. Gotovo ničije književno delo, kao njegovo, nije bilo toliko izloženo prisilnom višedecenijskom zaboravu. Njegov romansijerski i novelistički angažman trajao je tek nekoliko godina, nakon čeka se, jednako strasno i ne bez dara, predaje publicistici, filmu, putopisnoj i memoarskoj prozi.
Istini za volju, ni sam Krakov, za života, nije ništa činio da njegovo književno delo bude prisutnije i dostupnije javnosti, što ozbiljnoj kulturi, kakvoj, valjda, stremimo, ne bi trebao da bude izgovor i opravdanje. Nakon dva romana (Kroz buru i Krila), on prestaje da objavljuje dela umetničke proze. Štaviše, za njegova života ni jedan od dva romana nije doživeo nova izdanja, uprkos povoljnim kritikama stručne javnosti. Danas raspolažemo dokazima o postojanju ugovora za treću knjigu, Novele, sklopljenog sa Izdavačkom knjižarnicom S. B. Cvijanovića u Beogradu, još u julu 1921. godine. Do njenog štampanja nikad nije došlo, uprkos činjenici što je Stanislav Krakov bio veoma cenjena i vrlo uticajana ličnost između dva svetska rata.
Opsesivno i, na momente, paranoično nastojanje da odbrani tekovine Prvog svetskog rata, u koje je doslovno utkao sopstvenu krv i rane, zajedno sa krvlju i ranama svojim mrtvih i živih saboraca, odvele su ga na staze publicistike, filma i angažmana koji je kulminirao njegovim, u najmanju ruku, nesrećnim učešćem u Drugom svetskom ratu, a potom i emigracijom i svemu onom što je ona donela.
Zahavljujući izuzetnom naporu i hrabrošću, Stanislava Krakova u našu literaturu vraća književni istoričar Gojko Tešić, najpre u periodici i antologijama, a onda, početkom poslednje decenije prošlog veka (dakle, opet u nedoba), pored dva pomenuta romana, uspeva da, na osnovu uvida u peridiku, rekonstruiše zbirku novela Crveni pjero. Četvrta, knjiga putopisa, koju je Tešić takođe planirao, nije štampana.
Sledeći važan korak u recepciji književnog dela Stanislava Krakova čini Zorana Opačić, svojom vanrednom magistarskom tezom „Novi književni postupci u prozi Stanislava Krakova“, odbranjenom 2005. godine, koja je dve godine kasnije objavljena i kao knjiga. Pored nje, značajan doprinos boljem poznavanju važnosti književne pojave Stanislava Krakova dali su i Slađana Jaćimović, Predrag Petrović, Aleksandar Jovanović, Vasa Pavković, Mihajlo Pantić, Bojan Jović, Bojana Stojanović Pantović i drugi.
Sadržaj
STANISLAV KRAKOV
avangarda, margina, nasleđe
(zbornik)
Mirko Demić: Proslov
Vladimir Perić: Krakovljeva dijalektika erosa i tanatosa
Jelena Aleksov: Rat u romanu „Krila“ Stanislava Krakova
Žarko Milenković : Roman: film (pitanje kinematografske estetike u romanu „Krila“)
Dušan Babić: Putujuća tragedija: Prvi svetski rat i novele Stanislava Krakova
Časlav Nikolić: Pripovedni aspekti zbirke „Crveni pjero“
Adrijana Krajinović: Eros u pripovetkama Stanislava Krakova
Jelena Marićević: Istočnjačka tradicija u pripovetkama Stanislava Krakova
Miloš Jocić: Poetika boja u pripovetkama Stanislava Krakova
Nikolina Tutuš i Ivan Bazrđan: Krakovljev pripovedački herbarijum: simbolika i funkcija bilja u Krakovljevim pripovetkama
Isidora Ana Stokin: Elementi horora u pripovetkama S. Krakova
Aleksandra Matić: Slika južne Srbije u putopisu Stanislava Krakova
Natalija Lugoški: Tanatos i eros velikog rata u memoarima „Život čoveka na Balkanu“
Milica Vučković: Na krilima časti i straha – (ne)idealizovani patriotizam u Srbalja
