Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Разговори с разлогом:
„Антологија савремене немачке драме. Књ. 1, 1945-1968“
Приредиле (и превод са немачког) Јелена Костић Томовић, Бојана Денић, Дринка Гојковић; предговор Иван Меденица
Говоре:
Јелена Костић Томовић
Бојана Денић
Уређује и води Дејан Симоновић
Немачко позориште традиционално је веома значајно и у немачкој уметности и у немачком друштву. Оно се одувек занимало за филозофско-психолошка питања својствена одговарајућој епохи, али је на другој страни увек било и посебно осетљиво на проблеме социјално-политичке стварности. Та својства оно је задржало све до данас.
Ова антологија савремене немачке драме представља читаоцима драмску продукцију на немачком говорном подручју – дакле у Аустрији, Немачкој Демократској Републици, Савезној Републици Немачкој и Швајцарској – од 1945. до 2008. године. Тај период одабран је из два разлога: драмско стваралаштво на немачком језику тог периода за нас је данас и тематски и формално посебно актуелно, али, упркос томе, оно нашој позоришној и читалачкој публици још није довољно познато.
Антологија се састоји од три тома, а сваки од њих посвећен је специфичном периоду политичке и друштвене историје германофоних земаља, па и читаве западне хемисфере, у складу с једним од основних онтолошких својстава позоришта и драмског текста – да осветљавају, преиспитују и доводе у питање актуелну реалност. Сходно томе, као границе између свезака послужили су управо преломни историјски тренуци.
Први том антологије отпочиње текстовима који су настали непосредно по завршетку Другог светског рата, 1945, а окончава се превирањима која су обележила 1968. годину, па и читаво раздобље које је потом уследило. Други том обухвата драмско стваралаштво од 1968. до 1989, дакле до пада Берлинског зида, догађаја који је суштински преусмерио токове немачке и европске историје. Завршни, трећи том представља читаоцима период од 1989. до 2008. године, када избија актуелна светска економска криза, чије се
последице, колико се за сада може сагледати, неће свести на релативно краткотрајне потресе, него ће веома озбиљно и дугорочно изменити лице планете.
Из периода 1945–1968. у антологију је уврштено дванаест аутора и дела: Волфганг Борхерт, Напољу, испред врата; Бертолт Брехт, Софоклова Антигона; Фриц Хохвелдер, Јавни тужилац; Елијас Канети, Орочени; Хајнер Милер, Исправка I; Макс Фриш, Бидерман и паликуће; Фридрих Диренмат, Физичари; Петер Хакс, Бриге и моћ; Петер Вајс, Мара/Сад; Хајнар Кипхарт, Случај Роберта Опенхајмера; Карл Цукмајер, Ђаволов генерал и Волфганг Бауер, Magic Afternoon. Драмски текстови у овом тому тематизују неколико међусобно повезаних проблема: пацифизам и антифашизам (Борхерт, Брехт и Цукмајер), опасност од нових катастрофалних сукоба, пре свега од нуклеарног рата (Кипхарт и Фриш), тоталитаризам и проблем људске слободе (Канети), изигране идеје револуције (Вајс и Хохвелдер), изградњу социјализма у Источној Немачкој и борбу идеологија током Хладног рата (Милер, Хакс, чак и Диренмат), а најављују и нову осећајност, која ће обележити наредни период (Бауер).
(Из „Уводне речи приређивача“)
