U Hičkokovom filmu „Nevolje s Harijem“, mrtvog Harija isti ljudi više puta zakopavaju i otkopavaju.
Dobricu Ćosića, taticu/dedicu nacije, zakopavaju jedni, otkopavaju drugi.
Nevolja s Ćosićem je što, zapravo, nikada nije postojao kao stvaralačka individualnost. Dobrica Ćosić je bio, i ostao, kolektivno književno ime za duh plačljive, prenemažuće, sluzave banalnosti i piljarske celomudrenosti.
Dobrica Ćosić je bio potreban. I stvoren je. Takav kakav je morao biti. U taj proizvod je uloženo mnogo energije i truda, čitava jedna mašinerija je svojski radila na njegovom oblikovanju i nametanju javnosti. U marketinškom smislu, uspeh je nesumnjiv. Kult je uspostavljen. I nastaviće da se održava. Previše je karijera i pozicija vezano za njega da bi zainteresovani dopustili da propadne.
Dobricu Ćosića, taticu/dedicu nacije, zakopavaju jedni, otkopavaju drugi.
Nevolja s Ćosićem je što, zapravo, nikada nije postojao kao stvaralačka individualnost. Dobrica Ćosić je bio, i ostao, kolektivno književno ime za duh plačljive, prenemažuće, sluzave banalnosti i piljarske celomudrenosti.
Dobrica Ćosić je bio potreban. I stvoren je. Takav kakav je morao biti. U taj proizvod je uloženo mnogo energije i truda, čitava jedna mašinerija je svojski radila na njegovom oblikovanju i nametanju javnosti. U marketinškom smislu, uspeh je nesumnjiv. Kult je uspostavljen. I nastaviće da se održava. Previše je karijera i pozicija vezano za njega da bi zainteresovani dopustili da propadne.
