A kafići pozivaju, mame. Uđi, siroti čoveče. Odmori napaćenu dušu.
Prenebregneš jedan, odbiješ drugi, odbaciš treći poziv, ali ti i opiranje dojadi. Korakneš, mašiš se za vrata. I, eto te.
Kafić kao kafić, šta tu ima da se opisuje? Zeva šanker za šankom. Kotrlja se mrzovoljna kelnerica. Sa zida, ukočenim staklastim očima, strogo gleda glava jelena, palog u ko zna kom lovu. Ko li ga je upucao? Da nije... Lazika? Ležimir Lazikić? Šušu-šaša Lazika? Ide li taj u lov na krupnu divljač?
Tu su stolići za četvrt osobe oko kojih se, po nekom nepoznatom fizičkom zakonu, razmesti više ljudi. Sve u svemu, uobičajena slika. Da je bar beli medved u uglu pa da ti poleti u zagrljaj i usklikne: „Ecce homo!“ Ili da se sa radija čuje izveštaj o vodostanju. Dunav kod Bezdana. I tako to. Ali nema belog medveda. Nema usklika. Nema izveštaja. Ima samo žamora.
(Besposličari)
Prenebregneš jedan, odbiješ drugi, odbaciš treći poziv, ali ti i opiranje dojadi. Korakneš, mašiš se za vrata. I, eto te.
Kafić kao kafić, šta tu ima da se opisuje? Zeva šanker za šankom. Kotrlja se mrzovoljna kelnerica. Sa zida, ukočenim staklastim očima, strogo gleda glava jelena, palog u ko zna kom lovu. Ko li ga je upucao? Da nije... Lazika? Ležimir Lazikić? Šušu-šaša Lazika? Ide li taj u lov na krupnu divljač?
Tu su stolići za četvrt osobe oko kojih se, po nekom nepoznatom fizičkom zakonu, razmesti više ljudi. Sve u svemu, uobičajena slika. Da je bar beli medved u uglu pa da ti poleti u zagrljaj i usklikne: „Ecce homo!“ Ili da se sa radija čuje izveštaj o vodostanju. Dunav kod Bezdana. I tako to. Ali nema belog medveda. Nema usklika. Nema izveštaja. Ima samo žamora.
(Besposličari)
