Šalterofobija i šalterokratija

Strah od stresnog događaja prouzrokovanog dolaskom mečki na (šaltersku) rupu i suočavanja sa neizbežnim pojavama kao što su:
– preteće režanje, mumlanje, škrgutanje i siktanje (uz podrazumevano „došao si mi na zicer, đubre, sad ćeš da mi platiš za sve što drugi nisu“),

– prezrive poglede i gadljive grimase,
– ledenu, namrgođenu odbojnost,
– vraćanje po, neizostavni, još jedan papir, i šetnju od ustanove do ustanove, od šaltera do šaltera,
– neizvesnost da li ćete ikada (ili bar u razumnom roku, odmah je u šalterskoj diktaturi i torturi isključeno) uspeti da se dokopate dokumenta, pečata ili šta vam već treba da biste završili ono što vam je neophodno, možda hitno,
– osećanje potpune bespomoćnosti,
– okean izgubljenog vremena i protraćenih živaca.
Šalterfofobija je nužni pratilac šalterokratije.
Šalterokratija se zasniva na šalterizmu.
Šalterizam je ideologija koja smatra da se bit i ispunjenje čovekovog postojanja sastoje u ophodnji šaltera i da ljudski život drugog smisla i cilja, izuzev šalterskog, nema.
Ovoj ideologiji bezrezervno pripadaju svaki šalteraš i svaka šalteruša.