Tomas Bernhard Beton, s nemačkog prevela Mirjana Avramović (Alexandria Press, Beograd, 2005):
„Ljudi imaju psa i taj gospodari njima i čak ni Šopenhauerom nije gospodarila njegova glava, već u stvari njegov pas. Ta činjenica deprimira više od svake druge. U osnovi Šopenhauerovo mišljenje nije odredila njegova glava, nego njegov pas, nije glava mrzela Šopenhauerov svet, već je taj svet mrzeo Šopenhauerov pas. Ne moram da budem lud ako tvrdim da je Šopenhauer na ramenima imao psa, ne glavu.
Ljudi vole životinje jer nisu sposobni ni sebe same da vole. Oni u duši najprostiji drže pse i dopuštaju da ih psi tiranišu i na kraju unište. Stavljaju psa na prvo i najviše mesto svog licemerja koje je, na kraju krajeva, od opšte opasnosti. Radije bi giljotine spasli svog psa nego Voltera. Masa je za psa, jer u svojoj unutrašnjosti neće ni da se pomuči da bude sama sa sobom što stvarno pretpostavlja veličinu duše, ja nisam masa, celog života bio sam protiv mase i nisam za psa. Takozvana ljubav prema životinjama već je nanela toliko zla da bismo, da na to mislimo s najvećim intenzitetom, od užasa začas morali da budemo uništeni. Nije tako apsurdno kao što u prvi mah izgleda kad kažem da svet najužasnije ratove duguje takozvanoj ljubavi prema životnjama vladara. Ta je činjenica dokumentovana i trebalo bi je konačno razjasniti. Tim ljudima, političarima, diktatorima, vlada pas i tako oni milione ljudi guraju u nesreću i propast, vole psa i snuju svetski rat u kome će milioni ljudi biti ubijeni zbog tog jednog psa. Treba samo razmisliti kako bi svet izgledao kad bi se takozvana ljubav prema životinjama smanjila makar za nekoliko smešnih procenata u korist ljubavi prema čoveku koja je, prirodno, isto samo takozvana.“
„Ljudi imaju psa i taj gospodari njima i čak ni Šopenhauerom nije gospodarila njegova glava, već u stvari njegov pas. Ta činjenica deprimira više od svake druge. U osnovi Šopenhauerovo mišljenje nije odredila njegova glava, nego njegov pas, nije glava mrzela Šopenhauerov svet, već je taj svet mrzeo Šopenhauerov pas. Ne moram da budem lud ako tvrdim da je Šopenhauer na ramenima imao psa, ne glavu.
Ljudi vole životinje jer nisu sposobni ni sebe same da vole. Oni u duši najprostiji drže pse i dopuštaju da ih psi tiranišu i na kraju unište. Stavljaju psa na prvo i najviše mesto svog licemerja koje je, na kraju krajeva, od opšte opasnosti. Radije bi giljotine spasli svog psa nego Voltera. Masa je za psa, jer u svojoj unutrašnjosti neće ni da se pomuči da bude sama sa sobom što stvarno pretpostavlja veličinu duše, ja nisam masa, celog života bio sam protiv mase i nisam za psa. Takozvana ljubav prema životinjama već je nanela toliko zla da bismo, da na to mislimo s najvećim intenzitetom, od užasa začas morali da budemo uništeni. Nije tako apsurdno kao što u prvi mah izgleda kad kažem da svet najužasnije ratove duguje takozvanoj ljubavi prema životnjama vladara. Ta je činjenica dokumentovana i trebalo bi je konačno razjasniti. Tim ljudima, političarima, diktatorima, vlada pas i tako oni milione ljudi guraju u nesreću i propast, vole psa i snuju svetski rat u kome će milioni ljudi biti ubijeni zbog tog jednog psa. Treba samo razmisliti kako bi svet izgledao kad bi se takozvana ljubav prema životinjama smanjila makar za nekoliko smešnih procenata u korist ljubavi prema čoveku koja je, prirodno, isto samo takozvana.“
