Povodom poplava, neka pitanja se sama nameću:
Kako je moguće (i dopustivo) da država za vanredne prilike nema čak ni lopata, o reflektorima, čamcima za spasavanje i pumpama da ne govorimo.
Kako je moguće da na zalihama iz kojih može odmah intervenisati nema:
- lekova
- ćebadi
- flaširane vode
- konzervisane hrane
- hrane za bebe
- sredstava za higijenu?
I svega ostalog za šta država moljakala u ova tri strašna dana. Ozbiljna država ne moljaka kada dođe do užasa, ozbiljna država se unapred priprema da užas dočeka i da se sa njime izbori.
Kako je moguće (i kako je dopustivo) da se ne reaguje na vreme kada su meteorolozi najavili poplavni talas pre nego što nas je potopio?
Kako je moguće (i kako je dopustivo) da gradovi koji leže na rekama imaju tako slabu odbranu od poplava?
Kako je moguće (i kako je dopustivo) da stanovništvo ne zna šta mu je činiti u ovakvim situacijama?
Kako je moguće (i kako je dopustivo) da očigledno ne postoji nikakav unapred formiran i uvežban sistem za reagovanje u vanrednim situacijama nego se na brzinu formiraju krzini štabovi?
Ovo nam se ponoviti i narednih godina. Klimatolozi odavno upozoravaju da se klima menja i da te promene nose sobom opasnost od poplava.
A štošta nas drugo još može snaći.
Nekada davno, imali smo Civilnu zaštitu. Lakomisleno smo je ismejali i odbacili. Sada vidimo koliko nam je neophodna.
Naravno, priroda je sila koju je teško obuzdati. Niko nije mogao da spreči da se izlije kiša koja se izlila, ali se moglo učiniti mnogo toga da posledice ne budu ovako strašne. I to učiniti pre nego što nas je ovo zadesilo.
Kako je moguće (i dopustivo) da država za vanredne prilike nema čak ni lopata, o reflektorima, čamcima za spasavanje i pumpama da ne govorimo.
Kako je moguće da na zalihama iz kojih može odmah intervenisati nema:
- lekova
- ćebadi
- flaširane vode
- konzervisane hrane
- hrane za bebe
- sredstava za higijenu?
I svega ostalog za šta država moljakala u ova tri strašna dana. Ozbiljna država ne moljaka kada dođe do užasa, ozbiljna država se unapred priprema da užas dočeka i da se sa njime izbori.
Kako je moguće (i kako je dopustivo) da se ne reaguje na vreme kada su meteorolozi najavili poplavni talas pre nego što nas je potopio?
Kako je moguće (i kako je dopustivo) da gradovi koji leže na rekama imaju tako slabu odbranu od poplava?
Kako je moguće (i kako je dopustivo) da stanovništvo ne zna šta mu je činiti u ovakvim situacijama?
Kako je moguće (i kako je dopustivo) da očigledno ne postoji nikakav unapred formiran i uvežban sistem za reagovanje u vanrednim situacijama nego se na brzinu formiraju krzini štabovi?
Ovo nam se ponoviti i narednih godina. Klimatolozi odavno upozoravaju da se klima menja i da te promene nose sobom opasnost od poplava.
A štošta nas drugo još može snaći.
Nekada davno, imali smo Civilnu zaštitu. Lakomisleno smo je ismejali i odbacili. Sada vidimo koliko nam je neophodna.
Naravno, priroda je sila koju je teško obuzdati. Niko nije mogao da spreči da se izlije kiša koja se izlila, ali se moglo učiniti mnogo toga da posledice ne budu ovako strašne. I to učiniti pre nego što nas je ovo zadesilo.
