Opozicija se samoinicijativno udavila još pre poplava, golim rukama je zaustavio i mećavu i biblijski potop, izbacio je iz igre i Šekija, sa sve zarđalim kašikama i dalekometnim granicama, i Tomu, drami i glumata 24 časa na svim TV kanalima istovremeno, svojima ministrima briše patos, načelnika generalštaba muštra kao kakvog regruta, lično ga gospodarica Evrope zove u Berlin na podvorenje, ali mu internet i dalje izmiče.
A Kralj Ibi se sav uzruja kada mu nešto izmiče. Sluti i sam koliko je tanak i koliko mu malo treba da se, sa sadašnjih vlastodržačkih visina, smandrlja u ponor političke propasti. Bez obzira na svu moć koju trenutno ima. Zato mu svaki krtitički glas ne da mira. Glas po glas, kritika po kritika, promašaj po promašaj, i ode vlast. A njome se zarazio, ušla mu u krv.
Kralj Ibi ne bi bio to što jeste kada se ne bi dosetio šta mu je činiti. Rešio je da utera nešto zorta internautima. Pa krenuo da hapsi zbog „širenja panike“ u vreme poplava. Računa, kad jedne pritegneš, ostali će dobro da porazmisle vredi li im da se sa njime kače.
Što se „paničarenja“ tiče, glasine su neibežni pratilac vanrednih situacija. Što je manje poverenja u zvaničnike i njihovu zvaničnu istinu, glasina je više. Što se manje veruje vlasti, glasine se brže šire. Pravo pitanje za Kralja Ibija i njegove (skuto)noše je: zašto su, možda, neki ljudi bili spremniji sa poveruju „širiteljima panike“ nego njima i njihovim zauzdanim medijima? Ne bi bilo zgoreg da se malo tim pitanjem pozabave. Za vlastito dobro.
Ne bi bilo zgoreg i da više zalegnu na ozbiljan posao, a da manje histerišu i glumataju naokolo. Teško je da će se to desiti.
Nevolja sa Kraljem Ibijem je što ni za njega, kao ni za njegovog, ipak nešto pristojnijeg prethodnika, Borisa Blagoglagoljivog, politika nije ništa drugo osim marketinga.
I Kralj Ibi će, kao i Boris Glagoglagoljivi, trajati onoliko dugo koliko marketinški trikovi budu uspevali da prikriju neuspeh da se išta vredno i valjano učini na državnom, društvenom, ekonomskom polju.
Rok trajanja Kralja Ibija će biti mnogo kraći od onog koje je njegov prethodnik imao na raspolaganju. U većem smo sosu.
