Ovih dana imam čudan osećaj da živim u dubokoj zabludi. Nekako mi se sve činilo da je Crnjanski pisac vrhunski izbrušenog, istančanog a moćnog književnog izraza. Mag i virtuoz. Melanholičan i zajedljiv. Nostalgičan i podrugljiv.
A pod njegovim imenom mi predstavljaju nekakvog čudnog svata, nekakvog društvenog teoretičara, maltene ideologa, šta li. Kao da je kakav profa sa jasno odeljenim folderima u glavi. On, pisac ljudske zbrke. Nikako da se načudim toj neobičnoj pojavi koja ima veze sa svim osim sa delom koje je Crnjanski stvorio. Sve mi nešto izgleda da svojeglavog Miloša prežu u svakakva kola. Ali to malo poteže ide. Previše je divalj. Ume i da se ritne, itekako. Crnjanskog sve to ne bi začudilo, ciničan, navikao je na nesporazume. Ili grešim? Biće da grešim.
A pod njegovim imenom mi predstavljaju nekakvog čudnog svata, nekakvog društvenog teoretičara, maltene ideologa, šta li. Kao da je kakav profa sa jasno odeljenim folderima u glavi. On, pisac ljudske zbrke. Nikako da se načudim toj neobičnoj pojavi koja ima veze sa svim osim sa delom koje je Crnjanski stvorio. Sve mi nešto izgleda da svojeglavog Miloša prežu u svakakva kola. Ali to malo poteže ide. Previše je divalj. Ume i da se ritne, itekako. Crnjanskog sve to ne bi začudilo, ciničan, navikao je na nesporazume. Ili grešim? Biće da grešim.
