Na semaforu, kradem delić razgovora.
„Ne privlači me Madrid, ali je glupo ne videti ga“, kaže mladi muškarac.
„Madrid treba videti“, potvrđuje mlada žena, bez žara.
U Mešinoj Tvrđavi nailazim na slededći odlomak:
„Osim trgovaca, putuju samo uznemireni ljudi koji ne mogu da ostanu sami sa sobom, jure za novim slikama nepoznatog svijeta, koje nude svojim očima, ali im duša ostaje prazna.
Šta ću tamo vidjeti, sreću ili rugobu? Sreće ne mogu prijeneti ni komadić, a tuđa rugoba me neće utješiti zbog one u kojoj živim.“
Na put nas više ne gone ni želja, ni nada, ni radoznalost, ni uznemirenost. Put više nije ni žudnja, ni beg, ni potraga.
Pokreće nas strah da ne zaostanemo, ne izostanemo. Da nešto ne propustimo.
Staramo se da održimo priključak u životnoj trci. Da iskoristimo sve što nam je dostupno. Ubedili su nas da je to najbitnije.
Nismo više ni putnici. Ni lutalice. Ni istraživači. Postali smo turisti. Putujući obavljamo svoj deo posla u turističkoj industriji. Ništa više.
„Ne privlači me Madrid, ali je glupo ne videti ga“, kaže mladi muškarac.
„Madrid treba videti“, potvrđuje mlada žena, bez žara.
U Mešinoj Tvrđavi nailazim na slededći odlomak:
„Osim trgovaca, putuju samo uznemireni ljudi koji ne mogu da ostanu sami sa sobom, jure za novim slikama nepoznatog svijeta, koje nude svojim očima, ali im duša ostaje prazna.
Šta ću tamo vidjeti, sreću ili rugobu? Sreće ne mogu prijeneti ni komadić, a tuđa rugoba me neće utješiti zbog one u kojoj živim.“
Na put nas više ne gone ni želja, ni nada, ni radoznalost, ni uznemirenost. Put više nije ni žudnja, ni beg, ni potraga.
Pokreće nas strah da ne zaostanemo, ne izostanemo. Da nešto ne propustimo.
Staramo se da održimo priključak u životnoj trci. Da iskoristimo sve što nam je dostupno. Ubedili su nas da je to najbitnije.
Nismo više ni putnici. Ni lutalice. Ni istraživači. Postali smo turisti. Putujući obavljamo svoj deo posla u turističkoj industriji. Ništa više.
