Prirodna potreba

Slavomir Mrožek POLICAJCI

GENERAL: Dragi moj, gospodine šefe! Svako mora jedared baciti bombu na nekog generala. To zahteva organizam. Što ranije čovek prođe kroz to, tim bolje, što se mene tiče, obdario sam svog ađutanta najpotpunijim poverenjem upravo zato što je on kroz to već prošao. Ima još toliko onih koji dosad nisu zadovoljili tu svoju prirodnu potrebu...Ne vređajte se štro vas pitam, jeste li vi kadgod bacili bombu na kakvog generala?

ŠEF POLICIJE: Ekselencijo!?
GENERAL: A, vidite. Ja takođe nisam. U tom pogledu, molim vas, da mi oprostite, imam više poverenja u svog ađutanta nego u vas, nego čak i u samog sebe. Opominjem vas da u vašem planu rada, ukoliko hoćete da budete uzoran šef policije, treba d se nađe posebna briga da ja kadgod ne bacim bombu na samoga sebe. Jeste li pomislili na to?
ŠEF POLICIJE: Ne, gospodine generale.
GENERAL: A, vidite. Onda pomislite. Ličnost generala je vlasništvo države i vlade a ne jedinke koja nosi taj čin. Svaki pokušaj te vrste, čak i s moje strane, morao bi biti okvalifiokovan kao napad na vojsku, pa prema tome, posredno i na državu. Ako jednom budete morali zbog toga da me uhapsite - onda činjenica da vam danas skrećem na to pažnju, odnosno da vam do izvesne mere dostavljam poverljivu informaciju – molim da mi se tada ubroji kao olakšavajuća okolnost. To samo onako, za svaki slučaj.

“Nolit” 1982
Prevod: Petar Vujičić