66.
Sneška je bila uznemirena, Vlatka je takvu još nije videla.
„To ne mogu da mi urade. To ne mogu da mi urade“, ponavljala je onako kao što je Vlatka nekada ponavljala, neću da umrem, neću da umrem, kao da će magijom ponavljanja začarati pretnju.
Svetlost u sobi je bila prigušena, crvenkasta. Volela je Sneška ta bordelska osvetljenja, te bordelske boje. Kompjuter je tiho preo, monitor prikazivao obnaženog, mišićavog mladiča sa uspravljenim udom.
„Ipak ja ne radim od juče taj posao. Niti brljam, niti...“
Pročitajte