четвртак, 13. мај 2010.

Zaklon – pedeseto poglavlje

50.

Kad krene, onda krene. Kao da je nešto provalilo, pa je šiknulo kroz procep. Kad jednom krene, više niko ne zaustavi. Nema te sile.
Prvo, ta samonikla, neočekivana pobuna u domu zdravlja. Možda bi se više postiglo usklađenim delovanjem, po nekom rasporedu, kad se, gde i kako udara. Sa druge strane, lakše je razbiti ono što se vodi iz jednog centra. Uništitš centar, i gotovo, završio si posao. Jednim udarcem. Teže je izaći na kraj sa nizom nezavisnih pojedinaca, grupa, jedinica, odreda, kojima ne upravlja ista ruka, ali ih prožima, spaja i vodi ista ideja. Ljudi su ranjivi, ali je ideja neuništiva. Ljudima možeš da naudiš ali ideji, ako je prava, ne možeš ništa. Osim da je klevetaš, ali će i to izdržati. Strešće sa sebe sve klevete, kao pas buve. Ljudi brzo propadaju, ideje opstaju vekovima.
Pročitajte