Zaklon – pedeset drugo poglavlje

52.

Nenad se ljutio na sebe. Ništa neobično, stalno se to događalo. Zapravo, bio je jedan Nenad Novaković koji se srdio na onog drugog Nenada Novakovića. Taj drugi nikako nije uspevao da zadovolji zahteve onog prvog. Stalno je brljao, stalno podbacivao. Tada bi prvi morao da kazni drugog. Da ga poseče pri brijanju, da mu nogom, laktom ili slabinom udari o ivicu stola, da ga navede na prepreku o koju će zapeti, da mu zada bilo kakav bol, napravi bilo kakvu štetu. Bivalo je i da mu zubima zagrize šaku, i da mu pesnicom udari o zid, glavom još nije, ali će i to doći na red.
Bila je to dosta nezgodna posekotina, sa leve strane, odmah ispod ruba vilice, ustanovio je Nenad sa odobravanjem koje sleduje valjano obavljenom poslu. Opipao je posekotinu. Izbegavao je ogledalo, koliko je to pri brijanju bilo moguće. Gadila mu se testasta masa sopstvenog lica, koju bi u njemu našao.
Zašto je Nenad Novaković besneo na sebe? Bilo je više razloga. Uvek i za sve ima više razloga. Jedan gotovo nikada nije dovoljan. Tim jednim se zadovoljavamo iz lenjosti. Ili iz straha. Da ne iščeprkamo nešto što ne bismo hteli.
Pročitajte