Zaklon - trideset prvo poglavlje

31.

Baki je huktao. I huktao. I huktao. Lice mu se otromboljilo, pozelenelo, oči upale, pogled mutan. Žalosno je i pogledati ga.
„Ubi me ona brlja. A zarekao sam se, nikad više brlju u usta. Ni kap. Ako ima nešto ljudski da se popije, u redu. Ako nema, nikom ništa. Ali ne vredi. Povuče te društvo. Svi navalili da loču, kao da im je poslednje. Ajde i ja sa njima, da ne ispadnem jajara. Da se kao nešto foliram, izigravam finoću. Tako jednu, tako drugu, tako treću. Posle treće nisam ni brojao. Posle treće se i ne broji. Nema svrhe. Ionako više ne možeš da se zaustaviš.“
„Sam si sebi kriv. Slaba ti je volja.“
Luka je prezirao povodljivost. Drži se svoga, pa makar išao uz dlaku čitavom svetu. Šta te briga šta budale misle? Ako im popustiš, gotov si. Uvući će te u svoj mulj. Nije pio. Nije imao razumevanja za utapanje u alkoholu, za potrebu da se obeznaniš, izgubiš, zaboraviš na sebe. Hteo je da bude pri čistoj svesti.
Pročitajte