35.
Trebalo je da bude radostan, i poletan, i razdragan. Pa i oduševljen, zašto da ne. Trebalo je da bude prožet ponosom, ponesen zanosom. Ubeđivao je sebe da zaista jeste i radostan, i poletan, i razdragan. I oduševljen. I porožet ponosom i ponesen zanosom, ali nije uspeo da sebe ubedi. Kod Nenada Novakovića je retko bivalo onako kako treba, onako kako je kod drugih. Nije se uklapao. Bio je nestandardizovan. A takvima popravke nema.
Popravke nije bilo ni televizoru koji je svojevremno kupio kod Hromog Dabe. Televizor je imao neobičan naziv, nikada za njega nije čuo. Stigao je ravno iz Kine, posebnim kanalima, i bio dosta jefitniji od onih po radnjama. Prima kvalitet, ekstra cena, hvalio se prodavac, spadao je u povremene posetioce i imao vrljav pogled, zvali su ga Dalaj Lama jer je stalno nešto švercovao iz Kine, nabavljeno preko debele kineske veze, a ono što se postigne i dobije preko veze uvek je i vrednije i slađe od onog što je dostupno svakom levaku. Televizor je kupio na Darkov nagovor, više da se pokaže kao drug, više da ne ispadne jaje, nego što mu je stvarno trebao. Kupili su valjda svi iz kafića, to je bila kao neka članarina. Ili reprezentacija. Kada ga je uključio, televizor se zamo zakašljao, zakrkljao, majstor je prezrivo odmahnuo rukom, tu nema pomoći,
Pročitajte