Pomno istražujući, ustanovio sam krupnu nepravilnost u našem književnom životu: ima više pisaca nego nagrada što dovodi do toga da mnogi budu uskraćeni, ožalošćeni, ozlojeđeni.
Kako bi se ispravila
ova nepravilnost, predlažem da se najpre popišu svi koji pišu a da se zatim
brojčano stanje nagrada uskladi sa brojčanim stanjem književnika. Kao i da se
nagrade ubuduće dodelju žrebom kao najpravednijom metodom. Uz ograničenje da
niko ne može dva puta da dobije istu u nagradu. Da se ne bi dogodilo da
miljenici sreće skupe gomilu priznanja a oni koje sreća zaobilazi ostanu
praznih šaka.
(Papazjanije Zbrkić)
